Током ратних година руководство Српске општина Илиџа, заједно са просвјетним радницима и у сарадњи са ресорним министарством Владе Републике Српске је подржавало одвијање наставе и функциoнисање свих школа који су се налазиле на простору општине. То је носило много ризика по животе ученика и наставника због близине непријатељских положаја, али и због неселективног гађања цивилних објеката, укључујући и школе.

Узимајући у обзир важност образовања и потребу да се не касни у школовању младих генерација организована је настава прилагођена ратним условима. У току рата је чак вршена и дорегистрација струка за које је оцијењено да су неопходне, о чему говори и извод из Записника са IV сједнице Скупштине Српске општина Илиџа која је одржана 31. јула 1993. године.

У школској 1992/1993. години на простору општине су биле регистроване три основне школе: ОШ „Бранко Радичевић“, ОШ „П.П.Његош“ и ОШ „Глиша Јанковић“.

Од школске 1993/1994. године почеле су радити самостално основне школе у Касиндолу и Војковићима које су до тада дјеловале у оквиру ОШ „Бранко Радичевић“.

У школској 1992/1993. години са простора Српске општине Илиџа било је уписано 2.367 основаца, а у Средњошколском центру је било 554 ученика.

У току рата школски објекти су доживјели гранатирања и разарања, па чак и у вријеме одржавања наставе.

Поводом обиљежавања првих 30 година општине Српска Илиџа, читаоци ће имати прилику да, сваког петка,  у 12 часова, погледају нови сет докумената или странице дневних новина, који је везан за период од 1992. до 1996. године, када је стварана Српска земља.