У вечери између 10. и 11. јануара 1882. године око 5.000 српских ратних добровољаца Херцеговине дигло се на устанак против Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.
Устанак је назван Друга невесињска пушка (херцеговачко-бокељски устанак).
Циљ устанка било је ослобођење Фоче од стране православних Срба и Сарајева од стране Срба мухамеданске вјероисповијести.
Циљ је био и створити слободни коридор ка Рашкој области и Српској Зети. Око 3.000 добровољаца покушало је ослободити Фочу.
Командант српских ратних добровољаца био је Перо Тунгуз, а члан Савеза добровољаца Краљевине (данас Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца) Србије од њеног оснивања 1903.
Учествовао је као добровољац у Првом свјетском рату, иако у позним годинама.
Устанак је крваво угушен у априлу 1882. године.
Преживјели устаници су помиловани (осим вођа устанка Н.Л.), док су појединци пружали оружани отпор све до новембра исте године.
Фото: Наташа Глигорић
Oвај текст je преузет од Удружењa ратних добровољаца и госпође Наташе Глигорић, праунуке хајдучког харамбаше и сердара Загорског и Невесињског Пера Тунгуза вође и покретача овог устанка против окупаторске Аустроугарске власти у Босни и Херцеговини.
Споменик хајдучком харамбаши Перу Тунгузу налази се данас на Моринама на брду Јакомир који је подигао његов син проф. Данило Тунгуз и породица Тунгуз у знак сјећања на свог славног претка и вођу устанка у двије Невесињске пушке, Прве 1875. године против Турака и Друге против Аустроугара 1882. године.
Пише: Никола Лакета
