У вечери између 10. и 11.  јануара 1882. године око 5.000 српских ратних добровољаца Херцеговине дигло се на устанак против Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.

Устанак је назван Друга невесињска пушка (херцеговачко-бокељски устанак).

Циљ устанка био је да православни Срби ослободе Фочу, а Срби мухамеданске вјероисповијести Сарајево. Циљ је био и створити слободни коридор ка Рашкој области и Српској Зети. Око 3.000 добровољаца покушало је ослободити Фочу.

Командант српских ратних добровољаца био је Перо Тунгуз, а члан Савеза добровољаца Краљевине (данас Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца) Србије од њеног оснивања 1903. године.

Учествовао је као добровољац у Првом свјетском рату, иако у позним годинама.

Устанак је крваво угушен у априлу 1882. године.

- Преживјели устаници су помиловани, осим вођа устанка, док су појединци пружали оружани отпор све до новембра исте године - наводи се у тексту Удружења ратних добровољаца.

Фото: Наташа Глигорић

Oвај текст je преузет од Удружењa ратних добровољаца и Наташе Глигорић, праунуке хајдучког харамбаше и сердара Пера Тунгуза.

Споменик хајдучком харамбаши Перу Тунгузу налази се данас на Моринама на брду Јакомир који је подигао његов син проф. Данило Тунгуз и породица Тунгуз у знак сјећања на свог славног претка и вођу устанка у двије Невесињске пушке, Прве 1875. године против Турака и Друге против Аустроугара 1882. године.

Пише: Никола Лакета