Да се основне и средње школе у Републици Српској уочи нове школске године суочавају са озбиљним недостатком кадра, потврђују јучерашњи огласи Завода за запошљавање у којима образовне установе траже више од 330 наставника и професора било за пуну норму или тек неколико часова.
Традиционално у августу, пред почетак школске године, основне и средње школе путем Завода с циљем попуне радних мјеста расписују конкурсе за недостајући кадар.
На подручју бањалучке филијале, само у огласима који су расписани јуче, школе трагају за 79 наставника, професора и водитеља продуженог боравка.
Тако на примјер, само Средња стручна и техничка школа у Градишци трага за девет професора, почевши од теолога православне вјеронауке који би предавао три часа седмично до дипломираног економисте за 20 часова.
Велики број упражњених мјеста је и на подручју Филијале Добој гдје школе трагају за око 80 извршилаца у настави. Само Средњошколском центру "Никола Тесла" у Вукосављу треба 12 предавача различитих струка, почевши од професора српског језика, математике, физике, до кадра који ће држати медицинску групу предмета, економску, демократију и слично.
Исто је и са школама у источном дијелу Српске. На подручју Филијале Источно Сарајево у огласима се трага за 86 предавача. Потребни су професори разредне наставне, наставници физике, руског језика, биологије, ликовне културе, информатике, географије, историје, техничког образовања, све до водитеља продуженог боравка и професора различитих струковних предмета.
Доста је слободног мјеста и на подручју Херцеговине, па тако само Основна музичка школа "Свети Роман Мелод" из Невесиња за попуну радних мјеста трага за укупно 20 извршилаца и то наставника клавира, солфеђа, хармонике, гитаре, камерне музике, соло пјевања и слично.
У појединим конкурсима наводи се да школе траже радника на неодређено вријеме, у другима до краја 2025/2026 школске године, а треће пак до повратака радника са боловања.
Предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић признаје да је затечен бројем расписаних конкурса.
- Због чињенице да је све мање ђака, често се потеже прича да ћемо међу просвјетним радницима имати технолошки вишак, али из огласа је видљиво да за велики број часова школе немају потребан наставни кадар. Већ уназад годину, двије упозоравам да млади све мање показују интересовања за факултете који образују просвјетни кадар, а до тога смо се довели због малих плата у бранши и чињенице да наставнике може да вријеђа ко стигне - казује Гњатић и наводи да нису све школе јуче расписале конкурсе за попуњавање упражњених мјеста те да ће огласа бити и сљедеће седмице.
Он је додао да се поједине школе суочавају са вишком наставника док друге пак муку муче са додатним часовима које нема ко да попуни.
- Прописи налажу да школе морају преузимати раднике између себе. На примјер, када неко оде у пензију па остане два, пет, десет упражњених часова прије расписивања конкурса за попуну тих мјеста, врши се интерна прерасподјела између директора школа. Приоритет је да те часове попуни радник који има уговор на неодређено, али нема пуну норму коју онда надопуњује у другим школама. Када нема кадра за прерасподјелу иде се на расписивање конкурса - појаснио је Гњатић.
Он вјерује да међу просвјетним радницима има довољно кадра да се попуне сва упражњена мјеста и часови.
- Проблем са мањком кадра је код предмета попут математике, физике, хемије, њемачког језика, али се тај проблем рјешава тако што се јаве професори који су спремни на хонорарни рад и додатне часове за шта буду плаћени - казао је Гњатић.
ПУТОВАЊА
Драган Гњатић каже да у малим мјестима и школама професори ријетких предмета, попут српског језика и математике, имају пуну норму, док сви остали имају по свега неколико часова због чега морају радити у више образовних установа.
- То је изузетно напорно за наставнике. Имамо ситуације да један наставник предаје по два, три часа седмично у три, четири школе од које су неке удаљене по 20, 30 и 50 километара од његовог мјеста становања. Путовање до радног мјеста у таквим случајевима је изузетно оптерећујуће - казао је Гњатић.
