Један од циљева Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) у овој години јесте да започне масовну процјену вриједности непокретности на подручју цијеле Републике, рекао је вршилац дужности помоћника директора за економско-финансијске послове РУГИПП Драган Станковић.

Уплану нам је и куповина објекта за смјештај дигиталног архива на подручју Бањалуке. Наравно да ћемо наставити и са радом на другим важним и започетим пројектима, као што је допунски премјер – навео је Станковић.

РУГИПП је остварио у претходној години завидне резултате, реализујући стратешке пројекте са циљем заштите имовине грађана и остваривања њихових права, међу којима су процјена вриједности непокретности, катастарски премјер и други.

Станковић је истакао да је циљ пројеката процјене вриједности непокретности да се добије тачан број непокретности и њихова вриједност.

– То ће начелницима општина омогућити да планирају будући привредни развој јединица локалне самоуправе. Када се попише сва имовина, тачно ће се знати колико има регистрованих непокретности са адекватним логистичким подацима – појаснио је Станковић.

Утврђена вриједност непокретности, додао је Станковић, омогућава власницима да на прави начин у пуном обиму располажу својом непокретношћу, знајући на који начин се подиже или умањује та вриједност у односу на сусједне непокретности.

Станковић је навео да су до сада пописиване непокретности на подручју Бањалуке, Лакташа и Градишке.

Он је подсјетио да је РУГИПП, у сарадњи са локалним заједницама, кренуо и са катастарским премјером 13 катастарских општина у 11 јединица локалне самоуправе Лакташима, Прњавору, Градишци, Новом Граду, Приједору, Модричи, Челинцу, Шамцу, Новом Горажду, Бијељини и Рибнику.

За ове катастарске општине, тврди Станковић, постоји значајан број притужби грађана на тачност катастарских планова, а новим премјером елиминисаће се све неусаглашености које постоје између катастарских планова, односно катастарске евиденције са једне стране и онога што је на терену са друге стране.

– Циљ је да се тачно обиљеже границе парцела како би се добили тачни и поуздани подаци о непокретностима, а након извршеног премјера кроз поступак излагања утврдиће се и власници тих непокретности – навео је Станковић.

Он је додао да је једна од важнијих активности коју РУГИПП спроводи оснивање катастра непокретности, чиме ће се подаци о непокретностима, правима и носиоцима права својине на непокретностима водити у јединственој евиденцији, код једног органа, а странке ћа добијати један извод из јавне евиденције – лист непокретности.

– Оснивањем јединствене, тачне и ажурне евиденције о непокретностима, правима на њима и носиоцима тих права, повећаће се вриједност земљишта и других непокретности, олакшати правни промет и приступ кредитима, те побољшати инвестициона градња, што је од огромног значаја, посебно за пословну заједницу и будуће инвеститоре, као и друге носиоце права својине на непокретностима – појаснио је Станковић.

До сада је на територији Републике Српске завршено излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима у 482 катастарске општине, док је у току излагање у 51 катастарској општини и припреме за излагање у њих 70.

Аеродром у Требињу

Говорећи о припреми изградње аеродрома у Требињу, Станковић је навео да је Управа извршила пренос и обиљежавање линија експропријације те цијепање парцела.

Наведеним геодетско-техничким радовима, појаснио је Станковић, обухваћено је земљиште између насеља Талежа, Церовац и Хум у површини од око 300 хектара.

Заштита имовине Срба у ФБиХ

Кад је ријеч о заштити имовине Срба из ФБиХ, Станковић је подсјетио да су Канцеларије за пружање бесплатне правне помоћи РУГИПП-а формиране при подручним јединицама Невесиње, Бањалука, Бијељина, Мркоњић Град, Источно Сарајево и Зворник.

– Канцеларије су у 2021. години, до 30. новембра, запримиле укупно 4.260 захтјева. Подручна јединица Невесиње запримила је 473 захтјева, Бањалука 541 захтјев, Бијељина 1.266 захтјева, Мркоњић Град 678 захтјева, Источно Сарајево 525 захтјева и Зворник 777 захтјева – нагласио је Станковић.

Он је подсјетио да су Република Српска, за коју је носилац активности био РУГИПП, и Србија за коју је носилац активности било Министарство спољних послова, од 11. септембра до 11. новембра спроводили кампању обавјештавања становништва Србије и дијаспоре о потреби заштите имовинских права Срба у ФБиХ.

Током медијске кампање, навео је Станковић, успјели су доћи до 1.800.000 Срба широм свијета, путем друштвених мрежа.

– Јавило се 3.254 лица из Србије, али и Аустралије, САД, Њемачке, Аустрије, Канаде, чак и далеких источно азијских земаља и утврђено је да највећи проблем представља што већина лица, која су се јавила, нису провела оставинске расправе иза својих предака, односно непокретности су у земљишним књигама и катастрима и даље уписане на лица која су преминула – навео је Станковић.