Стефан Стевановић (25) из Ниша је слијеп од дјетињства, а завршио је Правни факултет са просјечном оценом 9,76, запослио се, привео крају мастер студије, а спреман је и за докторске.

Као двогодишњак због тумора остао је без вида на оба ока, али то га није спријечило да се бори и да сања велике снове. Али то више није сан, он крупним корацима граби ка успјеху. Стефана чека одбрана мастер рада на Правном факултету у Нишу, а како је испричао за Блиц, уписаће и докторске, међутим, то није све, он је недавно постао студент и Филолошког факултета у Београду, уписао је шпански језик.

На питање како ће успјети да организује све обавезе око докторских студија, посла и још једног факултета, Стефан одговара да је за све потребна воља у добра организација.

– Очекује ме одбрана мастер рада, а у плану су и докторске. А што се језика тиче, већ четири године заједно са другарицом учимо приватно, и отуда се јавила идеја да упишем студије. Када неко заврши један факултет, па упише још један ту постоје извијесне олакшице, тако да моје присуство на предавањима није обавезно, што ће ми олакшати. У договору са професорима полагаћу испите. Волио бих да нагласим да ме је факултет ослободио плаћања школарине, и ја сам им захвалан – прича Стефан за Блиц.

Стефан је након стицања дипломе почео да тражи посао и паралелно уписао мастер студије. Канцеларија за младе Града Ниша расписала је конкурс и он је позван на разговор и тако је добио запослење.

– Сада је већ пуних осам мјесеци колико радим, добио сам посао као приправник на пословима унапређења положаја младих и задовољан сам. Колеге су ме прихватиле и лијепо се слажемо. Посао због мојих студија свакако неће трпити, као што сам већ рекао, све се може кад се хоће, само је потребно организовати се на прави начин – прича Стефан.

Иако не воли да се жали, нити да за нечим жали, живот овог младића није био нимало лак. Гимназију “Светозар Марковић” завршио је као ђак генерације, тако што је свакога дана путовао аутобусом од родног Шарлинца код Дољевца до Ниша, и то потпуно самостално, јер је он тако желио. Родитељима је рекао да ће он све сам, и тако је било, те га ништа није спријечило да учи, да се запосли.

– Када говорим о плановима за будућност, они су повезани са правом свакако. Ако се укаже прилика, можда могу бити добар професор студентима, или пак дипломатија. Шпанију волим, као и језик који сам уписао, па ко зна, можда се неке прилике и десе у будућности – додаје Стефан.

Како објашњава, слијепим особама је најважније да науче да се сналазе самостално, и то је од велике важности за квалитет живота.

– Вид сам изгубио рано, па и не могу да имам реалну слику о том недостатку. Вјерујем да би ми било теже да се то касније догодило. Оно што сам ја урадио јесте да сам прихватио ствари онакве какве јесу. Нисам желио да сједим и тражим одговоре зашто се то десило И шта би било кад би било, максимално сам се посветио учењу и много енергије уложио да будем позитиван и самосталан. Јака воља може све, само је довољно да је пронађете негдје у себи – поручује Стефан.

Како каже, слијепим особама је данас доступно много тога што се учења тиче, ту је говорни програм, електронске књиге које су на располагању, и његова порука је да нема изговора.