У току ове године евидентирано је 46 случајева вршњачког насиља, што је за осам одсто мање него у истом периоду прошле године, подаци су Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

- МУП је у девет мјесеци ове године евидентирао 46 случајева вршњачког насиља, што је за осам одсто мање него у истом периоду прошле године. Насиље је почињено над 49 вршњака, што је мање за 22,2 одсто у односу на исти период 2023. године. Ријеч је о 44 ученика мушког и пет женског пола - наводе из МУП-а.

Како додају, међу малољетним жртвама, 29 су ученици основне, а 20 средње школе.

- Приликом вршњачког насиља, два малољетника су задобила теже, а 36 лакше повреде - наводе они.

Како додају, полиција је у овом периоду тужилаштвима поднијела 16 извјештаја против 20 малољетника, осумњичених да су извршили 19 кривичних дјела.

Такође, поднесено је 17 извјештаја о предузетим мјерама и радњама, у осам случајева покренут је прекршајни поступак, а у пет поступак је завршен у оквиру органа школе.

Из Министарства подсјећају да с циљем планског предузимања мјера и активности на превенцији вршњачког насиља и малољетничке делинквенције, МУП у континуитету спроводи План мјера и активности за превенцију вршњачког насиља и малољетничке делинквенције од 2023. до 2027. године.

Управо из ових разлога Министарство унутрашњих послова Републике Српске организује превентивну кампању "Стоп вршњачком насиљу" ради упознавања ученика основних и средњих школа са појмом и начином испољавања вршњачког насиља међу дјецом и малољетницима, као и посљедицама које оно оставља на жртве.

Из МУП-а је саопштено да ће у оквиру ове активности до 15. новембра бити организована предавања у школама да се ученицима укаже на превентивно и адекватно реаговање, као и значај сарадње школе, школских полицајаца, родитеља и других субјеката.

Обука и рад школског полицајца и кампања "Стоп вршњачком насиљу" су само неке од тих активности, напомињу из МУП-а, додајући да је за превентивно дјеловање у случајевима вршњачког насиља кључна проактивна улога просвјетних радника, ученика и родитеља.

Александар Милић, психолог, истиче за "Независне новине" да сматра да је много већи број случајева вршњачког насиља, али да се оно не пријављује.

- Вршњачко насиље, посебно оно које се одвија ван учионица и школских активности, представља озбиљан проблем који се често не пријављује, што отежава његово спречавање. Иако се многи инциденти дешавају у школским двориштима, пре или после наставе, број случајева који остају невидљиви за надлежне институције забрињавајуће је велики. Отимачина гардеробе, обуће, изнуда новца и физичко насиље су свакодневна реалност за многу децу, а многа од њих из страха или осећаја немоћи не пријављују шта се дешава – рекао је Милић.

Како је рекао, као главни разлог за неправовремено пријављивање ових инцидената наводи се страх ученика да ће ситуација постати још гора.

- Деца се боје последица да ће насилници постати још агресивнији ако их пријаве. Због тога је од суштинског значаја едукација, како би се ученици оснажили и охрабрили да пријављују сваки облик насиља, без обзира на то где и када се догађа - навео је Милић.