Чињеница је да је БиХ земља са највећим наметима на цигарете у Европи. Та ситуација изузетно погодује развоју црног тржишта дувана и дуванских производа јер су намети отишли знатно преко животног стандарда грађана.

Ово је проблем домаће фискалне политике која обухвата дуван и дуванске производе, а има за посљедицу формирање неформалног, црног тржишта, пад јавних прихода, деградацију понуде производа, као и лоше ефекте по здравље грађана.

Од укупне малопродајне цијене цигарета тек десет одсто одлази индустрији, а ту се ради о читавом низу субјеката, од дистрибутера, преко трговаца па до произвођача. Осталих 90 одсто узме држава, због чега БиХ спада у ред земаља са највећим пореским оптерећењем на дуван.

Једноставно речено, од најниже малопродајне цијене једне кутије цигарета, која кошта пет КМ, држава кроз акцизу и ПДВ добије 4,5 КМ.

Управо због тога, а и због чињенице да су цијене цигарета знатно више од куповне моћи већине грађана, илегално тржиште дувана и цигарета је свеприсутно, а криминалне групе које се баве шверцом цигарета све јаче и организованије.

Према глобалном индексу организованог криминала за 2020. годину, БиХ заузима 49. мјесто од 193 земље чланице УН-а по заступљености организованог криминала, док је међу 44 европске земље пета на листи.

Иако се овај извјештај не бави директно црним тржиштем цигарета, према роби која се редовно запљењује, јасно је да се ради о уходаним криминалним групама.

Ипак и поред чињенице да БиХ има највеће илегално тржиште дуваном и дуванским прерађевинама, постигнути су одређени помаци и то прије свега захваљујући раду СИПА, Граничне полиције БиХ, Управе за индиректно опорезивање БиХ и ентитетских инспекција.

У првих девет мјесеци ове године запљене цигарета и резаног дувана су неколико пута веће у односу на исти период прошле године, а на тржишту се већ виде ефекти тих запљена с обзиром на то да је пад легалног тржишта, који је био константан, заустављен, међутим црно тржиште је још највеће у Европи.

Илегално тржиште, према мишљењу многих, постало је један од највећих економских проблема у земљи с обзиром на то да је око 50 одсто укупног тржишта црно тржиште, због чега привреда годишње губи 150 милиона КМ, а на нивоу цијеле државе према одређеним процјенама изгуби се чак милијарду КМ. О коликим губицима се ради, можда најбоље показује податак да би се за тај губитак могло изградити најмање 30 нових километара ауто-пута, а сваки пензионер у БиХ могао би добити још једну минималну пензију, а свака породиља у првих годину дана сваки мјесец могла би добити 1.600 КМ.

Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста SWOT, каже да је помак у контролама илегалног тржишта евидентан. Такође наглашава и да анализе говоре да, када намети постану превелики, долази до смањења прихода у земљи, а БиХ се по питању акциза на дуван то десило прошле године.

- Уколико пореска политика не уважава стандард грађана и уколико су ти порези велики, логично је да ће грађани посегнути за алтернативним па и нелегалним начинима снабдијевања. Појачане контроле треба наставити, али и укључити нека друга размишљања у вези са постојећом акцизном и пореском политиком - рекао је Грабовац, додајући да је неопходно регулисати црно тржиште дувана јер се ради о великом економском, друштвеном и здравственом проблему.

Када је ријеч о самим запљенама, Гранична полиција БиХ биљежи рекорде. У првих девет мјесеци 2020. године укупно је заплијенила и привремено одузела 80.390 кутија цигарета вриједности 380.000 КМ и 360 килограма резаног дувана вриједности 10.827 КМ, док је у првих девет мјесеци ове године заплијењена и одузета 141.941 кутија цигарета вриједности 717.115 КМ и 533 килограма резаног дувана вриједности 43.706 КМ.

- Привремено одузети цигарете и духански производи су најчешће пронађени и откривени у близини граничне линије између Црне Горе и БиХ. Гранична полиција континуирано ради на спречавању свих облика прекограничног криминала као и на пресијецању ланца кријумчарења цигарета и духанских производа са свим полицијским агенцијама и Управом за индиректно опорезивање - рекла је Франка Вицан, портпарол Граничне полиције БиХ.

И у Управи за индиректно опорезивање БиХ кажу да имају одличну сарадњу са полицијским агенцијама те Граничном полицијом БиХ, СИПА, ентитетским и кантоналним МУП-овима као и са Полицијом Брчко дистрикта.

Из свега наведеног видно је да се контроле коначно проводе и све надлежне државне институције раде на томе да се црно тржиште у што већој мјери елиминише, међутим поставља се питање шта је још потребно урадити да би промјена била видна? Дакле, уз константне акције, потребна је државна стратегија која ће јасно дефинисати и остале начине регулације црног тржишта. Извјесно је да само смањење акциза, па затим и малопродајних цијена, може уклонити шверц са наших улица.