Соколац од 5. јануара ове године више нема аутобуску станицу. Рампа на улаз у станицу је спуштена, перони празни, билатерница затворена. Путници, куда год су намјерили, више не знају ред вожње, не могу купити нити резервисати карту, већ на транзиту у близини аутобуске станице чекају аутобусе који саобраћају према Зворнику, Београду, Сарајеву Бањалуци… Тако је Соколац у 21. вијеку, након више од пола вијека, остао без аутобуске станице, која је нестала вртлогу пословно-политичких игара локалних моћника.

Проблеме који је изазвало затварање аутобуске станице признао је и начелник Сокоца, СДС-ов Милован Бјелица.

- Када је у питању превоз и путовање из Сокоца ка другим дестинацијама, путници су принуђени да аутобусе чекају на за то непредвиђеним мјестима. Превозници тренутно долазе до капија аутобуске станице, застају и преузимају путнике. Овај спор превозника највише погађа грађане Сокоца, оне који пресједају у Сокоцу, али утиче и на углед и име Сокоца - рекао је Бјелица за Журнал.

Власник соколачке аутобуске станице је предузеће „Аутохерц“ из Груда, које је тај објекат од Владе Републике Српске купило 2007. године. Филијала „Аутохерца“ у Сокоцу је управљала аутобуском станицом, те превозила путнике и ђаке, за шта је имала уговор. Начелник Сокоца Милован Бјелица тврди да је проблем настао између руководства соколачке подружнице „Аутохерца“ и централе компаније у Грудама, због, како је рекао „недостатку пословне етике, о чему свједоче Сокочанима добро познате чињенице“.

- Ужи члан породице бившег директора соколачке радне јединице 'Аутохерца' основала је и регистровала сопствену фирму на своје име. Потом је од Министарства просвјете и културе Републике Српске добила сагласност за превоз ученика основне школе у Сокоцу и финансијску субвенцију. Такође, од Скупштине града Источно Сарајево је добила финансијску субвенцију и један број градских линија. Све ово је, могу рећи, опредијелило господина Палца (власника 'Аутохерца' оп.а) да угаси подружницу фирме у Сокоцу, јер је поред новоосноване фирме 'Срнахерц' остао без простора за рад. Када сам ступио у контакт са власником станице, директором Аутохерца, он ме је информисао да преговара са два превозника из Пала о продаји аутобуске станице у Сокоцу - навео је Бјелица.

Бивши директор соколачке подружнице „Аутохерца“ је Сретко Марјановић, предсједник Скупштине општине Соколац, који је на ту позицију дошао као кандидат СДС-а, да би у међувремену промијенио политички дрес и прешао у Уједињену Српску Ненада Стевандића. Према пословном порталу акта.ба, власници „Срнахерца“ су Сретко Марјановић и његова супруга Љиљана, која је и директор фирме. Предузеће нема ниједног запосленог радника, а приходи предузећа од 2017. године до данас су чиста нула.

Фото: zurnal.info

Без обзира на врло лош портфолио „Срнахерца“, та фирма је од Министарства просвјете Републике Српске добила сагласност и субвенцију за превоз ученика, као и финансијску помоћ Града Источно Сарајево. Што не чуди, с обзиром на то да је на челу Министарства просвјете РС је Наталија Тривић, кадар Уједињене Српске, док је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић из СНСД-а, која је у коалицији са странком Ненада Стевандића.

Марјановић није одговорио на питања Журнала у вези са његовом улогом у затварању соколачке аутобуске станице, али је недавно издао саопштење за јавност у којем је за свој одлазак из „Аутохерца“ оптужио СДС-овог начелника Сокоца Милована Бјелицу и власника компаније из Груда Миру Палца.

- Моји проблеми у фирми 'Аутохерц', у којој сам био запослен до 31. 12. 2020. године, почињу са мојим политичким ангажовањем у странци Уједињена Српска и напуштањем СДС-а. Притисци од стране власника фирме 'Аутохерц' постају све учесталији, а захтјеви да се престане са радом станице, да се угасе локалне линије и да се отпуштају радници за мене су били неизводљиви, те сам се одлучио за напуштање фирме - написао је Марјановић у саопштењу за јавност.

Потом оптужује Бјелицу и Палца да су имали „заједничке планове и договоре“ у вези са купопродајом аутобуске станице. Марјановић тврди да су дуговања општине „Аутохерцу“, по разним основама, достигла 100.000 КМ. Наводи да је због тог дуга „Аутохерц“ прије пар мјесеци тужио општину Соколац, а да је потом начелник Бјелица предложио Миру Палцу да повуче тужбу, а да му он заузврат обезбиједи купца за објекат аутобуске станице, под условом да то ни у ком случају не буде фирма “Срнахерц”.

- Бјелица је био упознат са намјерама фирме 'Срнахерц' да уз кредитно задужење откупи аутобуску станицу од 'Аутохерца' и знао је да су договори достигли завршне радње у нотарској агенцији, али је ипак успио да убједи власника 'Аутохерца' да не заврши продају фирми 'Срнахерц' - тврди Марјановић.

Журнал је контактирао и власника „Аутохерца“ Миру Палца који је рекао да не жели да учествује политичким препуцавањима локалних званичника на Сокоцу.

- Аутобуску станицу на Сокоцу смо затворили јер није била економски исплатива. Немам никакве везе са начелником Сокоца нити хоћу да учествујем у њиховим политичким препуцавањима. Није било до Мире Палца. Ми смо станицу купили када је била у стечају, а свих 14 година од тада она је била препуштена људима на Сокоцу, који су руководили њом - казао је Палац за Журнал.

Његов замјеник Домагој Чавара рекао је Журналу да, без намјере да се мијеша у политичке расправе Бјелице и Марјановића, није тачно да је „Срнахерц“ нудила да купи аутобуску станицу.

- Нису то тражили нити имају новац за то - рекао је Чавара.

Начелник општине Соколац није коментарисао дуг општине „Аутохерцу“, али је Марјановићеве ставове о томе зашто Соколац више нема аутобуску станицу назвао „покушајем спиновања, како би тај проблем представио као политички“.

- Он покушава све да представи како се нашао у неком проблему, јер је напустио СДС и прешао у другу странку. То наравно нема никакве везе са проблемом пословања и нелојалне конкуренције, односно са радом иза леђа власнику 'Аутохерца'. То је рекао и господин Миро Палац, који због тога и не жели да прода овај објекат Марјановићима. Осим тога, Марјановић у СДС у Сокоцу није никада ни заузимао неко значајно ни важно мјесто, осим што је био члан странке - рекао је Бјелица.

Он тврди да улаже максималне напоре да нађе рјешење и да Аутобуска станица настави са радом. Он се нада да ће у наредном периоду постићи договор око поновног почетка рада аутобуске станице, не искључујући могућност да општина Соколац пронађе партнера са којим би заједно откупила тај објекат.

Марјановић, опет, тврди да су нетачне тврдње Бјелице да аутобуска станица затворена јер је он, док је био директор соколачке подружнице фирме, „радио иза леђа“ власнику „Аутохерца“. Још је нагласио да је фирма “Срнахерц” на законит начин добила добила од града Источно Сарајево линије на територији општине Соколац, а од Министарства просвјете и културе сагласност за превоз ученика.

- Исту могућност имала је и фирма 'Аутохерц' , али из неких разлога они своје линије нису одржавали ни много прије него ли је моја супруга отпочела са превозничким радом. Начелник приликом свог манипулисања јавним мњењем намјерно изоставља чињеницу да фирма моје супруге има од њега лично потписан документ, који одобрава субвенцију њеној фирми за нерентабилне линије на територији општине Соколац - написао је Марјановић у свом саопштењу за јавност.

И док пљуште међусобне оптужбе, једно је сасвим сигурно – Соколац више нема аутобуску станицу. Кад међу дојучерашњим страначким колегама „пукне тиква“, на површину почне да излази прљав веш о томе ко је коме и по коју цијену чинио услуге, ко се задуживао, а ко је уништавао фирму на чијем је челу… Цех, како то обично бива, плаћају грађани, у овом случају  Сокочани, који, када крену на пут, аутобус чекају крај цесте.