Педесетчетворогодишња Дара Калајџић Рундић по занимању је електротехничар и тренутно без посла, а слободно вријеме проводи цртајући, правећи украсне предмете од папира и фотографишући у природи све што јој запне за око.

Када је остала без посла након престанка рада погона за производњу горњих дијелова обуће у Кнежини, код Сокоца, гдје живи са породицом, одлучила је да да одушка свом дару за откривање лијепог, који, како каже, од дјетињства носи у себи.

- Свјесна сам да имам смисла за стварање нечег лијепог и само моје име Дара каже да је то дар од Бога, али посебно волим све то забиљежити фотографијом - прича ова необична жена.

Црта на папиру темперама, графитном оловком, тушом и обичним бојицама.

Од више врста папира прави украсне премете, корпце са цвијећем и украсе за рођенданска славља и, за сада, не продаје, већ само поклања драгим особама.

- Када бих почела да зарађујем од овог посла бојим се да бих остала без свог слободног времена које годинама проводим у природи, на ливади, уз планинске изворе и рјечицу Крушевицу, у оближњој шуми у којој познајем сваки кутак - говори Дара.

Њена умјетничка душа открила је и чари фотографисања у природи, које јој, по оцјени познаника, иде од руке. Слала је фотографије на неколико фото-конкурса, али до сада није имала среће са наградама.

Боравећи често под отвореним небом на планиским пропланцима у близини породичне куће, постала је љубитељ и берач свих врста јестивих гљива, па наводи да се најбоље лисичарке нађу на подручју између Кнежине и Хан Пијеска, а највише вргања, смрчака и редуша /ђурђевки/ на обронцима планине Палеж.

Када је удајом 1985. године из Зенице дошла у Кнежину, прихватила је окружење и коме се нашла, али је и та природа прихватила њу.

- Сваки детаљ у природи примијетим, последњих неколико година то биљежим камером телефона и објављујем на сајтовима соколачког Планинарског друштва `Гласинац` или Туристичке организације општине Соколац - каже Рундићева.

Дара истиче да је срећна жена, супруга, мајка и бака јер свој дан попуни љепотом коју само природа може човјеку дати, те тај начин уживања препоручује другим људима, држећи се народне пословице да "срећу чине мале ствари".