Цијене соларних панела у БиХ у односу на прошлу годину повећане су за око 20 одсто, потврдили су из фирми које се баве продајом и уградњом соларних панела, али наводе и да је повећана заинтересованост клијената за куповину.

Из ових фирми објашњавају да су цијене порасле зато што је дошло до виших цијена на свјетском тржишту, али и да су трошкови превоза већи и до 40 одсто него годину дана раније.

Истичу да је полисилицијум, кључна сировина за производњу соларних панела, неколико пута скупљи у односу на вриједност од прије годину дана, те додају и да цијене челика, алуминијума и бакра такође расту.

Из фирме "БПродукт" из Посушја истичу да је у току ове године дошло до веће тражње за соларним панелима.

- Од почетка маја дошло је до великог скока продаје и уградње - истичу из ове фирме. Додају да се већина опреме увози из Кине и, како кажу, дошло је до пораста цијене превоза до 40 одсто у односу на лани.

"Што се тиче саме цијене соларних панела, код нас је она виша за 15 до 20 одсто у односу на годину дана раније", појаснили су из ове фирме.

Како кажу, највише има потражње за соларним системима за властите потребе.

- У најави је поскупљење струје па се људи одлучују да стављају на своје објекте мини-електране којима ће задовољити властите потребе за електричном енергијом - појашњавају из овог предузећа.

Да је повећано интересовање за соларне панеле потврдио је и Несиб Манџић, власник фирме "Електро-тест" из Сарајева.

- У посљедњих годину дана влада велика заинтересованост грађана, али сама имплементација не иде тако брзо због неинформисаности клијената, а с друге стране они инвеститори који желе уградити соларну електрану и прикључити се на мрежу - наше законодавство нема опцију примања и давања електричне енергије - истиче Манџић.

Како појашњава, ако инвеститор изгради соларну електрану на свом крову од 10 КW, он жели да ту енергију истовремено пласира у своју кућу и за своје потребе, а вишак да прода електродистрибуцији у БиХ, али према његовим ријечима таква опција не постоји па, како каже, све то кочи саму имплементацију развоја соларних система.

- Будући да се на свјетском тржишту биљежи скок цијена соларних панела, ми се морамо ускладити с тим и мораћемо да подигнемо цијене - казао је Манџић и додао да тренутно раде са старим залихама.

Додаје да је тешко предвидјети шта ће даље бити те истиче да у редукованој достави цијене расту.

- Пратимо ситуацију у Европи, у европским лукама, трошкови транспорта су значајно порасли због разних мјера, тако да је све то у коначници подигло цијену соларних панела - додао је Манџић за "Независне".

Ивана Чулић, асистентица на програму енергија и климатске промјене у Центру за животну средину, казала је да је производња електричне енергије из солара економски исплатива јер је цијена панела била у сталном опадању, а технологија напредује, тако да се њихова ефикасност повећава.

- Грађани уградњом панела на своје кровове добијају независност у производњи и потрошњи, али и самостално управљање, односно штедњу и рационално кориштење електричне енергије - истиче Чулићева.

Додаје да доношење закона о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, које је у плану, требало би грађанима да омогућити да производе енергију за своје потребе, а вишак да пласирају у мрежу.

- Ту би се грађани могли подржати подстицајима за инвестиције, да би се олакшао сам почетак производње енергије, а каснија производња би била економски исплатива - закључила је Чулићева.

Према доступним цјеновницима, цијена соларног панела од 20W је 60 марака, а панела од 250W је 310 марака.