Ивана Шпановић на Олимпијским играма у Паризу има највеће амбиције.
Послије скоро 15 година рада са тренером Гораном Обрадовићем и исто толико медаљаа, Ивана и у Паризу, који је круна њене богате каријере, пуца на највише.
У интервјуу за Спортал, наша атлетичарка је рекла да припреме трају одувек, још од 2010. када је почела прича са Обрадовићем.
- Припремамо се још од 2010. Ту је наша прича почела и сваки наредни дан је била припрема увек за Олимпијске игре. Прве заједничке су биле 2012, па 2016. и 2021. Сада се ево поново припремамо, онако како најбоље знамо и умемо, па верујем у позитиван исход – реклај је Ивана и открива како се припремала.
- Најсмешније питање које ми постављају људи јесте да ли сам икада на тренингу скочила даље него на такмичењу. То никад није био случај, нити ће се вероватно десити, већ постоје пикови у сезони када треба да будем најспремнија, а тренинг служи само за те неке главне провере. Ето, у принципу, после 25 година тренирања истих ствари је и даље занимљиво, увек може нешто да се поправи, а наравно, најбитнија је атмосфера у којој радим. Тимски смо се наместили по души и енергији, нашли смо се и скупили, па је права доза доброг расположења, мотивисаног рада и здрава атмосфера на месту где проводимо прилично пуно времена.
Обрадовић се присјетио како је све почело.
- Када су сазнали да ће Ивана Шпановић доћи код мене да тренира, рекли су ми: Одакле ти храбрости, како се не бојиш? Како да се бојим, цео живот сам чекао на ово. Ја се не бојим изазова. Ја сам маштао и сањао све резултате које смо постигли, и да није тако сигурно не бисмо стигли до овде. Она је дошла кад је завршила средњу школу код мене овде у Нови Сад, преселила се комплетно. Није било лако, прво због тога што нисмо говорили исти језик, да се тако изразим. Изгледало је као да она прича шпански, ја француски и понекад је стварно било јако тешко да се разумемо. Како је време одмицало, постајала је све зрелија и као човек, и као спортиста, а ја сам успео да нађем компромис, тај неки језик, односно нови облик комуникације. После Игара 2012. смо сели на један изузетно озбиљан разговор који је уродио плодом. Десила се 2013. та прва медаља која је, волим да кажем, плод случајности, али је свака следећа до ове 15. била потпуно намерна и свесна. Сваки пут смо знали шта радимо, како радимо и шта желимо - рекао је Обрадовић.
Он је додао и да вјерује да Ивана може још једном да обрадује све у Србији.
- Оно што је најважније јесте да јавност верује у њу и да са тим позитивним ставом гледају финале Олимпијских игара, мислим да ће то можда бити кључни моменат и енергија који ће превагнути на страну Иване Шпановић да освоји златну медаљу.
Шпановићева је открила да јој је злато на овим Играма велика жеља.
- Глупо је да сад после освојених медаља на светском и европском првенству више пута ја сада говорим како бих била задовољна само да се тамо појавим. Нема ни потребе. Наш говор тела је само крајња пројекција тога што се деси на такмичењу. Наравно да ми је злато у Паризу једина ствар која ме у том моменту занима, боже здравља да се то испуни, да то стварно буде моје најбоље такмичење у каријери, ја бих то волела више од свега на свету. У крајњој линији била сам спремна за злато у Токију, а десило се то што се десило, завршила сам на четвртом месту и било ми је криво јер сам у квалификацијама имала скок за злато, али то није био мој дан, што је сасвим у реду, али јесте у Будимпешти када сам скочила национални рекорд и победила на Светском првенству. Учинићемо све што је до нас да будем максимално спремна и даћемо максимум, даћу и желим, а остало како Бог налаже - поручила је српска атлетичарка.
