Српска православна црква слави Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци.
Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица је обиљежено црвеним словом у православном календару. Спада међу 12 највећих хришћанских празника.
Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
По обећању да ће дијете које им Господ подари посветити њему на службу, Свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
На овај дан Дјевица се завјетовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.
Послије смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовијест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова. Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог вијека, писани трагови потичу из 8. вијека.
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Народна вјеровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна вјеровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
У неким селима био је обичај да се послије службе у цркви, свечано одјевене и окићене цвијећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У неким селима жене које немају дјецу, одлазе у манастире и цркве, гдје се моле како би добиле пород.
И сточари је славе како би им заштитила стоку од звијери. Понегдје, вјерује се, лијепо вријеме на Ваведење најављује добру љетину.
Старији кажу да ако на Ваведење пада киша - биће родна година, ако дува јак вјетар - неродна. Ако буде хладно и са снијегом, сљедећа година била би блага и топла.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у вријеме великог Божићног поста.