Данас је Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан. Празник је установљен још у четвртом вијеку нове ере.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестјелесних сила добра које су учествовале у стварању свијета. Сматра се чуварем православне вјере и борцем против јереси.

Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

Његов култ настао је у 3. вијеку и развио се најприје у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен вијек касније, у вријеме Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.

Постоји погрешна традиција да славари не спремају жито за Аранђеловдан, заборављајући да се жито приноси не светитељу, већ свим упокојеним прецима који су се завјетовали светом архангелу Михајлу.

Као крсну славу, Аранђеловдан су славили Цар Душан Силни, Стефан Немања и његови синови. Слава је Саборне цркве у Београду.

По бројности свечара празник Светог Михаила је на другом мјесту слава код Срба, иза Никољдана.

У народу се вјерује да вријеме на Аранђеловдан показује како ће бити током цијеле зиме и прољећа.

Вјерује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака и усмјерава невјернике на прави пут.

У неким крајевима сматрају га и заштитником сточара.