Свети архијерејски Сабор СПЦ на коме ће бити изабран нови патријарх биће одржан 18. фебруара и трајаће све док не буде изабран патријарх, а вјероватно ће бити одржан у крипти Храма Светог Саве, рекао је за Тањуг митриополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ Хризостом.

Он међутим, напомиње да ће коначна одлука о томе гдје ће Сабор бити одржан бити донесена 10. фебруара.

- На седници Синода смо расправљали о томе, пошто су епидемиолошки услови другачији него иначе - појашњава митриополит Хризостом и додаје да су могуће три локације за одржавање сабора - два мјеста у патријаршији гдје је до сада одржаван Сабор, или у крипти, што би било први пут до сада.

Митрополит вјерује да ће нови патријарх бити изабран истог дана, а како објашњава, избор долази послије три мјесеца од упокојења патријарха Иринеја, како је и по уставу Цркве предвиђено.

Одржавање Сабора би се могло довести у питање, по ријечима Хризостома, једино у случају погоршане здравствене ситуације, што би спријечило већи број архијереја да дођу.

Подсјећа да је до 1968. тадашњи Сабор на челу с патријархом Германом донио једну измјену у Уставу да патријарха бирају само епархијски архијереји и активни викарни епископи.

Када је ријеч о процедури избора патријарха, каже, да прво архијереји бирају између себе три кандидата, а онда се изабрана имена стављају на клир или у јеванђеље, а једну од три коверте с именом изабраног патријарха бира монах из неког манастира за кога влада мишљење да је велики духовник, а чије име ће бити познато 10. фебруара.

До сада су то били монах Антоније из манастира Троноше и отац Гаврило из манастира Лепавине када су бирани патријарх Павле и патријарх Иринеј.

- Црква је то учинила да би се заштитила од евентуалних утицаја страних фактора и других нецрквених фактора тадашњег режима у избору патријарха Српске православне цркве - објашњава он и наглашава да је улога патријарха у српском друштву велика јер је српски патријарх симбол јединства српске цркве која се зато и зове аутокефална.

- То има етничку димензију и сви Срби света припадају српском патријарху, Српски патријарх је и симбол јединства српске цркве зато се и зове аутокефална црква - каже митрополит.

Подсјетио је да се патријарх устоличава у Саборној цркви у Београду други или трећи дан по избору, а то је, како каже, функционално устоличење, када и преузима све надлежности патријарха и предсједника Синода и Сабора.

На питање хоће ли нови патријарх бити устоличен и у Пећкој патријаршији као што је то било уобичајно, митрополит каже да хоће.

- Устоличење ће уследити и у Пећкој патријаршији, а Синод ће одлучити када - можда у септембру, октобру... - објашњава он.

Упитан да прокоментарише спекулације да постоји "лобирање" међу владикама за избор патријарха, каже, да је чуо за то.

- То су спекулације, али сигурно је да архијереји разговарају о избору новог патријарха. Не бих рекао да су то кланови. И треба да постоји дискусија ко би требало да буде патријарх. У нашој цркви није традиција да било ко истиче кандидатуру, то не постоји. Архијереји ће кроз своје разговоре, промишљања, просуђивања дати своје предлоге - наводи митрополит Хризостом.

Као занимљивост истиче да је патријарх Павле послије деветог гласања ушао као трећи кандидат у ужи избор тројице.

- Ми искажемо своју вољу, а Бог ће рећи ко ће бити - наводи он.

У избор за патријарха могу ући 30 архијереја наше цркве који имају најмање пет година епархијске службе, појашњава он и додаје да право да гласа има њих 39, јер девет нема услове за избор.

На питање да ли се себе види као кандидата за патријарха, каже:

- То остављам сабору и суду божјем. Ја сам тренутно вршилац дужности мјестобљуститеља патријарашког трона док се патријарх не изабере - закључио је митрополит Хризостим.