Послије вишемјесечних рововских борби, 12. априла 1945. године почела је офанзива Југословенске армије на Сремском фронту на њемачке и хрватске положаје, која је окончана пробијањем непријатељске одбране, али и великим српским жртвама.

Цијена пробоја била је ужасна, будући да је погинуло најмање 30.000 мобилисаних младића из Србије, послатих на сремску кланицу, практично без обуке.

Сремски фронт био је утврђена одбрамбена линија Вермахта и Хрватских оружаних снага, која је дјеловала у Срему и дијелу источне Славоније током Другог свјетског рата, тачније од 23. октобра 1944. до 13. априла 1945. године.

Борбе на Сремском фронту завршене су пробојем њемачко-хрватске одбране 12-13. априла 1945. и напредовањем трупа Југословенске армије до Загреба, Словеније и аустријске границе.

Историја Сремског фронта једна је од тема на којима се у Србији гради култура сјећања на догађаје из Другог свјетског рата у Југославији.

Послије рата, на подручју општине Шид подигнуто је Спомен-обиљежје "Сремски фронт", културно добро од изузетног значаја.