У Србији је 15. фебруара 1835. године донесен либерални Сретењски устав, који је, по узору на француски и белгијски, израдио Димитрије Давидовић.

Међутим, кнез Милош Обреновић је већ у марту те године суспендовао Устав, искористивши негодовање апсолутистичке Аустрије, Османског царства и Русије.

Сретењским уставом власт је подијељена на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије.

Власт су чинили кнез, Државни совјет и Народна скупштина. У данашње вријеме, ова подјела одговарала би предсједнику, Влади и Народној скупштини.

Уставом је било одређено да кнез и Државни совјет дијеле извршну власт.

Прокламована су права и слободе грађана као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, те равноправност грађана, без обзира на вјеру и националност.

Уставом су укинути ропство и феудални односи.

У Архиву Србије чува се оригинал овог, једног од највреднијих правних аката из новог вијека на Балкану, који је повезао и укоричио Глигорије Возаровић.