Мање од 4.000 беба рођено је у Републици Српској у првој половини године, што је најмање живорођених од када постоји Српска – показују званични подаци.

Тачно прије годину дана јавности је представљена научно-истраживачка студија „Демографски развој и популациона политика Републике Српске анализа стања и приједлог мјера“, коју је израдио Центар за демографска истраживања из Бањалуке на челу са професором Драшком Маринковићем.

У оквиру истраживања анализиране су актуелне мјере и активности на унапређењу пронаталитеног програма, посебно активности усмјерене према дјечијој и породично-правној заштити, али и специфичне мјере како на ентитетском, тако и на нивоу локалне самоуправе у циљу подстицања рађања.

Општи закључак ја био да се у протеклом периоду спроводило доста мјера и активности, али да оне нису систематизоване, да као такве нису довољно ни препознате, па их је потребно и додатно афирмисати, надограђивати и иновирати.

Резултати истраживања су дали конкретне приједлоге мјера са смјерницама, активностима и механизмима кроз нове и појединачне циљеве и ефекте у провођењу мјера популационе политике за наредни период, а у циљу побољшања актуелне демографске ситуације и активирања ефикаснијих мјера у пронаталитеном програму у РС.

"Српскаинфо" је провјерила шта је урађено од тада.

– Према досадашњем сазнању у протеклих годину дана задржане су све постојеће мјере и активности у спровођењу пронаталитетне популационе политике. Дакле, по мом мишљењу опредјељење институција власти је да се не укидају стечена права и постојеће мјере и активности, али да се постепено уводе и неке нове мјере и подстицаји у циљу повећања рађања – објашњава за "Српскаинфо" професор Маринковић.

Акценат на рурална подручја

Мисли да је сада акценат на подстицају рађања у руралним срединама, јер је још почетком године најављено да ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде додијелити по 500 КМ за свако новорођено дијете на пољопривредним газдинствима у Републици Српској.

У прилог ове констатације је и, како каже, најновија одлука Владе Републике Српске да подржи пројекат Министарства породице, омладине и спорта који се односи на изградњу стамбених објеката за младе брачне парове и самохране родитеље из руралних средина.

– То је веома добро, а већ раније сам истицао да би подстицај рађања на селу, односно подстицање одрживости села и живота на селу могло бити значајан фактор задржавања становништва у руралним срединама, а тако и унапређења укупне демографске слике у Републици Српској – истиче Маринковић.

На питање да ли је било очекивано да се у првој половини године роди никад мање беба, мисли да ипак треба сачекати крај календарске године и објаву коначних резултата.

– Тек тада бисмо могли валидно упоређивати податке са претходним годинама. У прилог томе је и констатација да скоро увијек у првој половини године имамо мањи број рођених у односу на другу половину године, што се у демографији назива сезоналност рађања. Мишљења сам да ћемо на крају ове године опет имати мањи број рођених него претходне године, а с обзиром на тренутни фертилни потенцијал, сигурно ће тај број опет бити изнад 9.000 – оцјењује Маринковић.

Апсурди

Већ десетак година, како каже, истиче потребу да се код нас уведе јединствени регистар становништва из кога бисмо могли добити и тачан број становника, али и направити поузданију пројекцију будућег кретања становништва.

– Ми немамо више ни континуитет у спровођењу пописа становништва, јер код нас прође по 22 године између пописа 1991. и 2013. године. Апсурдно је да ни наредне године нећемо спровести планирани попис, јер још нисмо донијели ни закон, а нити смо обавили припреме за нови попис становништва – додаје Маринковић.

Неке његове колеге, демографи, процјењују да ће за деценију у Српској да буде тек око 750.000 становника, а што неће бити довољно за обављање основних функција.

Колико ће нас бити за три деценије

Половином овог вијека у Српско би, како кажу, могло бити свега 800.000 становника.

– Међутим, све то зависи од тренутних, али и будућих демографских трендова и фактора који ће утицати и на природно кретање, али и на већ поменуте миграције становништва. С обзиром на досадашњи интензитет природне депопулације и одсељавање становништва, процјена је да смо годишње губили око 15.000 становника. Да ли ће се тај број повећавати или можда смањивати зависи од бројних фактора од којих су социо-економске један од најзначајнијих – поручује Маринковић.

У свакој седмој кући не гори свјетло

Свако седмо домаћинство у Републици Српској нема потрошњу електричне енергије, што може да буде један од показатеља колико наших грађана са имовином у Републици Српској је у иностранству.

По подацима из “Електропривреде РС”, између 13 и 15 одсто потрошача из категорије домаћинстава нема потрошњу струје.

– Крајем 2019. године на дистрибутивну мрежу МХ “ЕРС” из категорије домаћинства евидентирано је 528.429 потрошача, од којих је 74.736 купаца без евидентиране потрошње, што је 14,1 одсто од укупног броја мјерних мјеста – подаци су ЕРС-а.

У овој компанији кажу да је углавном ријеч о викендицама, стамбеним објектима у повратничким насељима, те о објектима чији су власници на раду изван Републике Српске и повремено бораве у својим стамбеним објектима, било да је ријеч о кућама или становима.

Водовод који снабдијева највећи број потрошача у Српској је бањалучки.

На крају прве половине године су имали 38.861 потрошача из категорије домаћинства, од којих 705 није имало никакву потрошњу. Док 7.263 потрошача из категорије домаћинства има веома малу потрошњу, између 11 и 30 кубика годишње.

Република Српска је у протеклих пет година остала без 2.243 школараца, чији су их родитељи исписали из школа, и то због одласка у иностранство. Подаци су званични, односно ову евиденцију води Завод за статистику РС на основу података које им достављају надлежне институције. Другим ријечима, годишње губимо око 450 школараца или сваке године имамо 25 одјељења мање само по том, једном основу. Ако се узме у обзир да се све мање дјеце рађа, онда је проблем с најважнијим ресурсом друштва много ужаренији. Такође, знатно више основаца је отишло у иностранство него средњошколаца, што само потврђује да млађи људи, односно активна радна снага одлази у већем броју. – Један колега, просвјетни радник, пожалио ми се прошле године да се из његовог разреда у само једном мјесецу троје ученика исписало из школе због одласка у иностранство – оцијенио је за "Српскаинфо" Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе.