Директор Института историјских наука на Палама Драга Мастиловић изјавио је да научни скуп о Другом свјетском рату у свјетлу историјских чињеница и ревизионизма представља значајан допринос у рјешавању проблема против ниподаштавања и маргинализовања огромних жртава које су српски и руски народ поднијели у том рату.

Мастиловић је рекао да су одлучили да први научни скуп након отварања Института буде у суорганизацији са Руским историјским друштвом с обзиром на то да они имају не само најзначајније научнике него и институције из области историографије.

- Они имају и један број изузетних научних радника, посебно оних који се баве историјом Другог свјетског рата. Имајући у виду сталне и радикалније покушаје ревизије Другог свјетског рата одлучили смо да тема заједничког научног скупа буде баш о томе - рекао је Мастиловић новинарима.

Мастиловић је додао да се из Руске федерације одазвао велики број научника као и њихови партнери историчари из Србије.

Према његовим ријечима, сутра ће бити цјелодневно засједање, а производ свега тога биће научни зборник радова.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић рекао је да је Инститит историјских наука који је отворен прије четири мјесеца успио урадити доста тога за Републику Српску и српски народ, те да ће то бити најреферентија установа када је ријеч о историјским наукама.

Кулић је додао да су потписали споразум са Уралским федералним универзитетом, и да је то 15 споразум о сарадњи који Универзитет у Источном Сарајеву има у Руској Федерацији.

- Сарадња је конкретизована и тиче се размјене учешћа на научним скуповима, заједничког објављивања у часописима, размјени наставника и студената. Урадићемо добру ствар у смислу интернационализације нашег Универзитета - поручио је Кулић.

Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир отворио је научни скуп, истакавши да је важно говорити о ревизији историје и да је видљиво да нацизам и фашизам нису побијеђени.

Он је додао да се нацизам види у Украјини, а фашизам и разноразне снаге се буде по Европи увијек у временима кризе, оцијенивши да је свијет у турбулентном и кризном периоду. Према његовим ријечима, зато је важно говорити о историји отворено кроз призму правде, части и истине.

- Наша борба за наше историјско право да имамо свој политички ентитет, што је и историјска правда - рекао је Будимир новинарима, напомињући да је Совјетски савез имао највећа страдања, а пропорционално томе и српски народ, те да је и због тога важно рећи да су Срби и Руси народ који је дао велики допринос за побједу у Другом свјетском рату.

Предсједник Управног одбора Руског историјског друштва Гагкуев Руслан Григоревич изјавио је да сарадња са Републиком Српском и Србијом, која траје неколико година, данас добија већи ниво организовањем научног скупа на Палама који је битан за српски и руски народ јер се боре протв ревидирања и извртања историје.

Григоревич, који је и извршни директор Фонда "Историја Отаџбине", напоменуо је да је на данас потписан споразум између Института историјских наука и Руског историјског друштва посвећен проширењу сарадње између руских и српских историчара у БиХ.

- У перспективи је предвиђено отварање Предсједништва руског историјског друштва на Палама - рекао је Григоревич новинарима.

Он сматра битним да се објављују различити историјски извори који би могли потврдити са научне тачке гледишта шта се у стварности дешавало у различитим годинама српске и руске историје, с обзиром да се у руским архивама чува више историјских извора које нису објављене, а могле бити искориштене у овом смислу.

Григоревич и директор Института историјских наука на Палама Драга Мастиловић разговарали су о различитим модалитетима сарадње и одржавањем заједничких догађаја на којима би учествовали руски историчари у Српској, а исто тако српски историчари учествовали на специјалним конференцијама у Русији.

Ректор Уралског федералног универзитета из Јекатеринбурга Кокшаров Виктор Анатољевич рекао је да су дошли на научни скуп који је посвећен проблематици Другог свјетског рата, а исто тако и да потпишу споразум о сарадњи са представницима Универзитета у Источном Сарајеву.

Кокшаров, који је и предсједник Савјета Руског историјског друштва у Свердловској области, истакао је да су са ректором Универзитета у Источном Сарајеву Миланом Кулићем потписали споразум на којем су усагласили да њихова делегација дође у Русију и тамо утврде мапу заједничких путева у вези са оставривањем конкретних модалитета заједничке сарадње.

- Имамо конкретне приједлоге као што је програм двојних диплома, посебно у вези електротехнике. На такав начин припремали би кадрове и одбрану докторских теза. Пружићемо и подршку недавно основаном Центру за руске студије на Палама - навео је Кокшаров.

Он је додао да се њихови приједлози односе и на објављивања заједничких научних радова у чаосписима.

Научни скуп наставља се сутра.