Српски језик за странце од септембра ове године биће обавезан предмет за ученике, стране држављане, који у Србији стичу гимназијско образовање, најавила је Данка Нешовић, помоћник министра просвете за средње образовање и васпитање и образовање одраслих.

- Први пут у историји српског образовања од школске 2026/27. године уводимо и српски језик за странце, званично, као подршку државе средњим школама, односно гимназијама. Жеља је Министарства просвете и државе Србије да се ученици који су страни држављани, странци који похађају наше школе, који су дошли овде да се упишу у наше школе, што пре интегришу у наш образовни систем. Ове године ћемо то и системски подржати, јер ће ученици моћи да стичу знања из српског као страног језика у гимназијама -  рекла је Нешовићева.

Указала је и да ће у домену аутономије школа бити да се организују и наставу српског за странце реализују у складу са потребама за своје ученике који су страни држављани.

- Држава подстиче и промовише и тај вид образовања, а сви наставници српског језика и књижевности, који су завршили обуку за српски језик као страни, моћи ће и да га предају и то је јако значајно, како за нашу државу, тако и за билатералне односе које наша држава има са другим земљама -  указала је Нешовићева.

На питање „Политике” да ли ће српски као страни језик у гимназијама од наредне школске године бити изборни предмет, какав већ постоји у основним школама, она наглашава да ово неће бити изборни него обавезан предмет.

- Сведоци смо да смо претходних година имали пуно ученика страних држављана који су уписивали гимназије. Сматрали смо да је неопходно да те ученике што пре интегришемо и у наш образовни систем и уопште у наше друштво. С тим у вези, српски језик као страни неће бити изборни, то ће бити обавезан предмет за ученике стране држављане од 1. септембра наредне школске године 2026/27. године. Ученици ће током целе године похађати наставу из српског као страног језика, а та настава ће бити организована у складу са потребама школе. Ученици ће бити у обавези да похађају ту наставу и да на крају имају позитивну закључну оцену, иначе неће моћи да наставе школовање, односно упишу наредни разред. Сматрамо да је изузетно битно што ће то бити обавезан предмет за ученике стране држављане. На крају крајева, таква пракса постоји у свим другим државама, јер без језика домицилне државе не можете ништа да урадите, ни да напредујете у систему - разјаснила је Нешовићева.

Посебно је истакла да је ове године 17.000 места било предвиђено за упис ученика у први разред гимназија, а да је од тога 3.000 мјеста било у специјализованим одељењима за талентовану дјецу. Као помоћник министра просвете за средње образовање, она је нагласила да су управо даровита дјеца под будним оком просветног врха. Објаснила је да се талентима недовољно посвећивала пажња, а да је актуелна просветна власт, како каже Нешовићева, „зацртала да ће то променити, да ће Министарство на њих посебно обратити пажњу, самим тим и држава Србија, да се не би дозволило да наши најбољи ученици буду аутоматски извезени из земље, да врло лако оду на стране универзитете, да их преузму стране компаније, а да ми останемо без најбољих ученика и најбољег кадра.”

Талентима су намјењена специјализована одељења за која се полаже пријемни испит. Међу тим посебним одјељењима ове године драстичан пад интересовања осмака не биљеже само она за даровите за рачунарство и информатику. Са некадашњих шест број специјализованих одељења за историју и географију сведен је на свега два. Шта је посреди? Да ли генерације које стасавају за средњошколске клупе не занимају такозвани идентитетски предмети?

- Одељења за историју и за географију су била изузетно популарна, међутим, опада интересовање за то. У складу са интересовањем ученика, ми смо и поступили у рационализацији плана уписа. Видећемо у наредном периоду, можда да направимо реорганизацију да се ови смерови поново активирају јер национални предмети морају имати предност - сматра Нешовићева.

Уз констатацију да нам је „демографија мало лошија, да имамо много више места него што имамо ученика”, у школама она је истакла да ће реформе пратити стратегију наше државе и потребе тржишта, да ће се иновирати постојећи образовни профили и уводити неки нови, како би наши ученици били спремни за будућа занимања и живот.

- Све већом употребом вештачке интелигенције многа занимања нестају и нестаће. Намера је да се наше образовање подигне за лествицу више како би наши ученици увек могли да буду тражени као будући радници. Што се тиче нових профила, то се првенствено односи на средње стручне школе. Тражили смо од заједница средњих стручних школа да нам доставе по три пројектована занимања која ће бити потребна у наредном периоду како бисмо могли на време да припремимо планове и програме, обуке, стандарде, квалификације и све што треба за образовни систем - појаснила је Нешовићева.

Нико неће у месаре

На питање који су образовни профили у средњим школама за којима ове године уопште није било интересовања осмака или је заинтересованост била занемарљива, Данка Нешовић наводи неколико њих.

- Имамо профиле који су редовно на листи за упис, међутим, нажалост деца из неког разлога не желе да их уписују. Један од њих је месар. Деца уопште нису заинтересована за тај занат. Такође, имамо опадање интересовања за профиле из текстилне индустрије. За профил бравар-заваривач константно имамо потребе на тржишту, али нигде их нема - каже Нешовићева.

Нећемо школовати ђаке за послове које ће радити роботи

Помоћник министра просвете за средње и образовање одраслих Данка Нешовић, одговарајући на питања „Политике”, указује да се школе боре за ученике осмишљавањем нових профила, увођењем атрактивних програма, као што је нови смјер техничар мехатронике возила, занимање које комбинује два подручја рада: машинство и електротехнику.

- Убудуће ћемо вероватно морати да комбинујемо два, три подручја рада која покривају шири спектар делатности како би наши ученици били спремни за послове и занимања будућности. Човек у пословно продуктивном периоду, значи од 20. до 60. године, по садашњим истраживањима, промениће 12 занимања док не стекне право да оде у пензију. То су занимања, то нису радна места и то значи да појединац мора да има широко образовање да би могао лако да се преквалификује, доквалификује или специјализује у складу са потребама тржишта. Нећемо школовати ђаке за просте мануелне операције које ће свакако радити роботи, требају нам образовни профили који ће оспособити наше ученике да буду неизоставни део процеса рада, а не лако замењени вештачком интелигенцијом, то нам је циљ и на томе радимо - наглашава Нешовићева.