У наредном периоду може се очекивати да Кристијан Шмит, кога Република Српска не признаје за високог представника, поново посегне за бонским овлашћењима и смјенама одређених лица са политичких функција, а све под изговором рјешавања актуелне политичке кризе у БиХ.

Сматра ово политички аналитичар и социолог Драго Вуковић анализирајући поруке након састанка представника "тројке", ХДЗ-а и лидера опозиционих странака из Републике Српске са представницима ОХР-а и крњег Савјета за имплементацију мира (ПИК). Према ријечима Вуковића, учешће представника опозиционих странака из Републике Српске на овом састанку несумњиво је дало одређени политички "легитимитет" Шмиту да тако нешто и уради у покушају да се наводно одблокира рад институција на државном нивоу, а што би, према мишљењу Вуковића подразумијевало и склањање одређених српских званичника са министарских функција и постављање нових.

Да ли ће то ријешити кризу? Мисли да неће. Проблем је, како истиче, што се приликом тражења рјешења константно стварају нове ситуације које је само продубљују.

Указује и на то да је Шмит, који је генератор великог броја политичких криза у БиХ, до овог састанка био у озбиљним проблемима због спорног легитимитета и критика на рачун његовог нелегалног дјеловања. И када се, како каже, очекивало да се он чак повуче са позиције коју је присвојио мимо одлуке Савјета безбједности УН, присуство опозиционих лидера из Републике Српске овом састанку несумњиво ће то промијенити и дати му вјетар у леђа да поново исплива на површину те да му пружи алиби, односно аргумент за наметањем неких нових одлука.

- Овоме се надају бошњачке политичке елите. Сво вријеме играју на ту карту. На овај начин БиХ и даље остаје протекторат и колонија, а не суверена држава. То је више него поражавајуће за једну државу у 21. вијеку и оне које пристају на тако нешто. Мислим да је опозиција из Српске изабрала погрешан начин да се врати на власт. Образложење да то раде да би "спасили" Српску и одблокирали европски пут БиХ није ништа друго до једна перфидна политичка подвала. Сматрам да је једино рјешење да Шмит напусти БиХ и да међународна заједница дозволи странама у БиХ да саме одлучују о будућности - каже Вуковић.

На питање како гледа на поруке њемачког амбасадора, који је учесницима овог састанка пренио поруке из Берлина да ће његова влада прекинути све инвестиције, али и увести санкције властима у Републици Српској, Вуковић сматра да Њемачка на овај начин лијечи своје фрустрације.

- Мислим да се Њемачка налази у великом хаосу те да на БиХ покушава повратити своју геополитичку моћ. Да у овој држави постоји свијест о њеној мрачној прошлости на овим просторима, они би повукли Шмита из БиХ. Али, како је дрма велика криза, она као једну врсту компензације спроводи агресивну спољну политику на Балкану, што би могло имати везе и са историјским реваншизмом - наводи Вуковић.

Сматра је да се у читаву ову причу уклапа и недавно објављени нон-пејпер, иза којег су наводно стале Њемачка и Француска, а у којем се чланицама Европске уније сугерише да уведу санкције Републици Српској. Додаје и да није нормално да високи званичници неке земље приликом посјете другој од ње траже да уведе санкције његовим политичким противницима.

Према ријечима Вуковића, ово само додатно показује у каквој држави живимо, при том алудирајући на недавни иступ бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића који је током састанка са представницима нордијских и балтичких земаља од њих затражио санкционисање власти у Српској. Подсјећа да је оваквих захтјева било и од стране других бошњачких политичара и званичника те да је ово један од многобројних индикатора стања унутар БиХ и њеног друштва.

- Они као да заборављају да је Српска дио БиХ. Тражећи да се њој уведу санкције, они кажњавају и читаву БиХ. То је трагикомично. Како онда да такву државу прихвате сви, поготово ако се спроводи једна идеолошка матрица искључивости. Њихове молбе да неко са стране ухапси некога у Републици Српској су тако карикатуралне и подсјећају на најбоља Нушићева дјела. Али, то је наша реалност. Нико од политичара из Сарајева не жели да се бави узроцима кризе и евентуалним рјешењима, већ се умјесто тога призива међународни интервенционизам - каже Вуковић.

Вуковић на крају поручује да је један од кључних проблема и западно давање лажних обећања бошњачким политичким елитама да ће бити заштићени без обзира на то шта радили када је у питању поштовање Дејтонског мировног споразума.

- Ако се осврнемо, можемо видјети да им је константно толерисано и давано зелено свјетло за тако нешто, а поготово од стране разних високих представника. То је од БиХ направило државу која се већ 30 годинама налази на апаратима за одржавање живота. Али, шта када та обећања нестану? Мислим да би требало да се бошњачка политичка, али и интелектуална елита коначно освијести, да је западна прича о некаквој обећаној држави велика заблуда - поручио је Вуковић.

Након дводневне сједнице ПИК-а јавности су се обратили и сами учесници, политички лидери "тројке", ХДЗ-а и опозиције из Српске.

Лидер ПДП-а Драшко Станивуковић поручио је да се "државне институције морају одблокирати", али и да би сваки појединац који ради противзаконито требало да сноси санкције, а никако народ који он представља. Сличан став изнио је и предсједник СДС-а Милан Миличевић наводећи да је овај састанак био одлична прилика да на врло високом нивоу буде изнесен други став из Републике Српске у односу на онај који "пружа владајући режим". Предсједник Листе за правду и ред Небојша Вукановић изјавио је да кључ одговорности за политичку кризу види у понашању предсједника ХДЗ-а Драгана Човића, али и да је крајњи рок за постизање рјешења наводно 30. јун. Како је рекао, ако до тада не буде рјешења, биће посљедица, не прецизирајући и каквих.

Нешто слично између редова наговијестио је и предсједник НиП-а Елмедин Конаковић, који је овом приликом истакао да је највећи проблем у БиХ Милорад Додик те да је долазак опозиције на овај састанак у Сарајево омогућио Шмиту много бољу позицију него до сада.

Бонска овлашћења

Чланови ПИК-а оштро су осудили непоштовање одлука Уставног суда БиХ, али и доношење наводно неуставних закона у Народној скупштини Републике Српске. Истакао је ово Кристијан Шмит у свом јучерашњем обраћању јавности, поручујући да се лидер СНСД-а Милорад Додик сам искључио из ових разговора. Шмит је овом приликом истакао да ће, уколико буде потребе, сигурно посегнути за бонским овлашћењима, поготово уколико домаћи актери ништа не учине на рјешавању актуелне политичке кризе.

Пише: Вељко Зељковић