У таблоидима се често спомињу термини Dark Web и Deep Web у шокантним контекстима, те се ствара погрешна представа о овим појмовима. Они не праве разлику између генерално непоузданог Dark Web-а и много већег и генерално много бенигнијег Deep Web-а.
Шта је Dark Web?
“Dark Web” је термин који се односи на специфичну колекцију веб-сајтова која постоји на енкриптованој мрежи и не може се пронаћи коришћењем традиционалних интернет претраживача. Скоро сви сајтови на тзв. “Dark Web-у” крију свој идентитет користећи алат за енкрипцију – Тор претраживач (Tor browser). Можда знате о Тор претраживачу због његове могућности да сакрива вашу активност и идентитет. Можете користити Тор да заварате траг вашој локацији тако да изгледа као да сте у некој другој држави, што је слично коришћењу VPN сервиса. Када се веб-сајт покрене кроз Тор онда он има веома сличан ефекат, односно заварава се траг физичке локације.
Да бисте посjетили сајт на Dark Web-у који користи Тор енкрипцију, морате и ви користи Тор. Као што корисничке IP адресе пролазе кроз неколико слојева енкрипције тако да изгледа као да је то нека друга IP адреса на Тор мрежи, то исто се дешава и са таквим сајтовима, другим ријечима, заваравају се физичке локације како посјетилаца тако и оних који стоје иза сајтова на Тор мрежи.
Стога, сајтове на Dark Web-у може да посјети било ко, али је изразито тешко открити ко стоји иза тих сајтова. Такође може бити опасно ако негде оманете и ваш идентитет се открије. Такође можете прочитати и исцрпнији водич за коришћење Тора ако желите да сазнате више о анонимном коришћењу веба и безбједном слању порука.
Silk Road
Не користе сви сајтови на Dark Web-у Тор. Неки користе сличне сервисе попут I2P, као што је Silk Road Reloaded. Али принцип остаје исти. Посјетилац мора да користи исти алат за енкрипцију као и сајт и – круцијално – мора да зна како да пронађе сајт да би га откуцао у URL пољу и посјетио. Озлоглашени примјери сајтова на Dark Web-у укључују Silk Road и његове изданке. Silk Road је био (а можда је и још увијек) веб-сајт за куповину и продају рекреативних дрога. Али постоје и легитимни начини коришћења Dark Web-а. Људи који обитавају у затвореним, тоталитарним друштвима могу да користе Dark Web за комуникацију са спољашњим светом. Имајући у виду недавна открића да поједине владе попут САД и Велике Британије њушкају коришћење веба, можда ћете осјетити да је разумно да пребаците своју комуникацију на Dark Web.
Dark Web је избио на насловну страну августа 2015. након што је било извештавано о томе да је 10 GB података украдено са сајта Ashley Madison – који је био дизајниран тако да омогућава супружницима да варају своје партнере – те је тај сајт пребачен на Dark Web. Хакери су украли податке и пријетили да ће их поставити јавно на интернет ако се сајт не затвори, те је сада одговарао у складу са својом пријетњом. Сада су корисници сајта Asheley Madison почели да добијају поруке у виду уцјена у којима се захтијевало да плате 2500 долара у биткоинима, у супротном би њихово невјерство било експонирано. У марту 2015. британска влада је лансирала јединицу посвећену сајбер криминалу како би испитивала Dark Web, са посебним фокусом на разоткривању озбиљних криминалних кругова и дјечије порнографије.
Шта је Deep Web?
Иако се сви ови термини углавном наизмјенично користе, не подразумијевају баш идентичну ствар. Постоје нијансе у разликовању. “Deep Web” се односи на веб-странице које интернет претраживачи не могу да пронађу. Стога, Deep Web укључује Dark Web, али такође укључује све корисничке базе података, webmail странице, веб форуме који захтијевају регистрацију и странице које захтијевају од корисника да плате за претплату на сајту. Постоји огроман број таквих страница и већина постоји из свакодневних разлога.
Већина веб-сајтова има верзије “за едитовање” које су блокиране од индексирања интернет претраживача, тако да се може провјерити материјал прије званичног објављивања. Због тога, за сваку страницу јавно доступну на неком веб-сајту (а има их буквално неколико милиона), постоји још једна на Deep Web-у. Сваки систем за управљање садржајем на којем се куцају текстови је на Deep Web-у. То је, дакле, још једна страница за сваку страницу која је објављена на сајту. Дакле, све оно што је на интранету, што захтијева лозинку и сакривено је од интернет претраживача налази се на Deep Web-у.
Користите онлајн банковни рачун? Битови заштићени лозинком су на Deep Web-у. Ако узмете у обзир колико много страница ће само један Gmail налог креирати, јасна вам је права величина Deep Web-а. Ова скала је разлог зашто новине и медијске куће застрашују јавност причама о томе како “90 одсто цјелокупног интернета” обухвата Dark Web. Они наизмјенично користе појмове генерално непоузданог Dark Web-а и много већег и генерално много бенигнијег Deep Web-а. На тај начин се не прави разлика између чина намјерног прикривања ствари и оног код кога је заиста неопходно чување страница ван домена интернет претраживача из сигуносних разлога или разлога везаних за корисничко искуство.
Шта је Dark Web?
Збуњујуће, Dark Web је такође термин који се понекад користи да опише још неке друге мреже, базе података или, чак, веб-сајтове којима се не може приступити путем интернета. У овом случају, то се ради било из техничких разлога, или зато што његова својства садрже одређене информације које би врло мало људи жељело да приступи, или зато што су, у неким случајевима, подаци приватни. Основно правило је да се фраза “Dark Web” или “Deep Web” најчешће користи у таблоидним медијима како би се указало на опасности скривених онлајн свијетова, а, заправо, Dark Internet је једно досадно мјесто где научници складиште своје необрађене податке за истраживања. Deep Web је свеобухватни термин за све веб-странице које нису индексиране за претрагу, док се друге односе на неке специфичне ствари.
Како се приступа Dark Web-у?
Технички, ово није тежак процес. Само је потребно да инсталирате и користите Тор. Можете отићи на www.torproject.org и преузети Тор претраживач, који садржи све неопходне алате. Покрените преузети фајл, изаберите локацију екстракције, онда отворите фолдер и кликните „Start Tor Browser“. То је све. Kонтролни панел ће аутоматски намјестити подешавање мреже и, када је Тор спреман, претраживач ће се отворити; само га затворите како бисте прекинули везу са мрежом. У зависности од тога за шта намјеравате да користите Dark Web, неки корисници препоручују стављање љепљиве траке преко камере на лаптопу како би се избјегла могућност вребања кроз камеру.
Тешка ствар је знати где да тражите на Dark Web-у. Ту ћемо вас оставити са вашим личним уређајима и пожељети вам срећу и безбједно сурфовање. И упозорење прије него што наставите. Једном када уђете у Dark Web, моћи ћете да приступите баш оним сајтовима о којима пишу таблоиди. То значи да ћете можда бити само једним кликом удаљени од сајтова који продају дрогу, оружје и – искрено – још много горе ствари. Сајтови попут Reddit-a нуде листу линкова, као што нуде и неколико Wiki сајтова укључујући www.thehiddenwiki.org – листа која нуди приступ неким веома лошим мјестима.
Такође, сајтови на Dark Web-у могу да падну с времена на вријеме због своје „тамне“ природе. Међутим, ако желите добре корисничке услуге, клоните се мрака! Послушајте наше упозорење: овај чланак је намијењен као водич о томе шта је Dark Web – не као подршка и охрабривање за илегално или неморално понашање.