Лептоспироза је, према дефиницији Свјетске здравствене организације (СЗО) озбиљна заразна болест коју узрокује бактерија лептоспира, а на људе се најчешће преноси контактом са загађеном водом или урином инфицираних животиња – нарочито глодара попут пацова.

Иако се може јавити током цијеле године, најчешће се региструје у топлим и влажним мјесецима, када су услови за ширење инфекције најповољнији.

На подручју Кантона Сарајево проглашена је епидемија лептоспирозе, а у Републици Српској од почетка године регистровано шест случајева лептоспирозе.

Како долази до заразе лептоспирозом?

Инфекција се преноси преко оштећене коже или слузокоже, посебно у случајевима када људи бораве у поплављеним подручјима, раде са стоком или се купају у загађеним ријекама и језерима. Најчешћи путеви преноса лептоспирозе укључују директан контакт са урином или ткивом инфицираних животиња (најчешће глодара – мишева и пацова, али и домаће стоке и дивљих животиња), као и индиректан контакт с контаминираном водом, земљиштем, храном, предметима или купањем у загађеним стајаћим водама.

Пренос са човјека на човјека дешава се веома ријетко.

Ризичне групе укључују:

- Пољопривредне раднике

- Риболовце и кампере

- Раднике у канализацији и отпадним водама

- Власнике домаћих животиња

Симптоми лептоспирозе

Симптоми се обично јављају између 5. и 14. дана али  је могуће и у распону од два до 30 дана  након излагања и могу укључивати:

- Високу температуру и дрхтавицу

- Интензивну главобољу и болове у мишићима

- Повраћање, црвенило очију и, у тежим случајевима, жутицу

- Оштећење бубрега и јетре (Weilov синдром у најтежим случајевима)

Лијечење и превенција лептоспирозе

Лептоспироза се лијечи антибиотицима, а рана дијагноза је кључна за брз опоравак. Најчешће се користе доксициклин и пеницилин, у зависности од тежине симптома.

Превентивне мјере укључују:

- Ношење заштитне опреме при раду у ризичним условима

- Избјегавае купања у потенцијално загађеним водама

- Дератизација (сузбијање глодара

- Вакцинација домаћих животиња

Лептоспироза може имати озбиљне посљедице по здравље, али је уз адекватну заштиту и брзо препознавање симптома могуће спријечити теже компликације.

Препоручује се континуирани надзор и успостава система за пријављивање случајева.