Међународни дан жена данас многи повезују са поклонима, цвијећем и честиткама, али његово право значење много је дубље.

Осми март настао је као симбол борбе жена за основна људска права – право на рад достојан човјека, право гласа, једнаку плату за исти посао и право на учешће у јавном и политичком животу.

Почетком 20. вијека хиљаде радница излазиле су на улице великих градова тражећи оно што се данас подразумијева. Управо из тих протеста и радничких покрета рођена је идеја о дану који ће подсјећати свијет на борбу жена за равноправност.

Зато Осми март није само празник – он је подсјетник на дуг пут који су жене прешле у борби за своја права.

Празник који је почео као борба

Почетком 20. вијека свијет је пролазио кроз бурну индустријализацију. Фабрике су запошљавале велики број жена које су често радиле у тешким условима, са дугим радним временом и малим платама. Управо из тих околности изникла је идеја о дану који ће подсјетити на њихову борбу.

Први протести радница у Њујорку

Један од најранијих догађаја који се доводи у везу са настанком Дана жена десио се 8. марта 1857. године у Њујорку, када су раднице у текстилној индустрији изашле на улице протестујући због лоших услова рада и ниских плата.

Полиција је тада растјерала демонстрације, али су раднице наставиле борбу. Само неколико мјесеци касније основале су један од првих синдиката жена, што је представљало важан корак у борби за радничка права.

Деценијама касније, 1908. године, око 15.000 жена марширало је улицама Њујорка, тражећи:

- краће радно вријеме

- боље плате

- право гласа.

Годину дана касније, Социјалистичка партија Америке прогласила је први Национални дан жена.

Како је 8. март постао међународни празник

Идеја да се Дан жена обиљежава широм свијета потекла је од њемачке социјалисткиње и активисткиње Кларе Цеткин.

Она је 1910. године, на Другој међународној конференцији жена социјалиста у Копенхагену, предложила да се установи дан који ће бити посвећен борби за права жена.

Конференцији је присуствовало 100 делегаткиња из 17 земаља, а њен приједлог је једногласно прихваћен.

Већ 1911. године Дан жена је први пут обиљежен у Аустрији, Њемачкој, Данској, Швајцарској.

Тог дана одржане су бројне демонстрације, а жене су захтијевале:

- право гласа

- право на рад

- једнак третман при запошљавању

- право да обављају јавне функције.

Само у Аустроугарској одржано је више од 300 скупова и протеста.

Женски покрет и Први свјетски рат

Током Првог свјетског рата, жене широм Европе организовале су бројне антиратне демонстрације и позивале на мир.

Обликовање Дана жена као важног политичког датума наставило се и након рата. У Њемачкој 1914. године обиљежавање 8. марта било је посвећено борби за право гласа, које су жене у тој земљи добиле тек 1918. године.

Истовремено је и у Лондону одржан велики марш подршке женском праву гласа.

Како је 8. март постао државни празник

Након Октобарске револуције 1917. године, позната бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај предложила је да 8. март постане државни празник.

Њен приједлог је прихватио Владимир Лењин, након чега је Дан жена постао званичан празник у Совјетском Савезу.

Касније је празник прихваћен и у другим државама које су биле под утицајем совјетског политичког система.

Уједињене нације и модерно обиљежавање

Важан тренутак за глобално признање празника догодио се 1975. године, када су Уједињене нације почеле званично обиљежавати Међународни дан жена.

Та година проглашена је Међународном годином жена.

Од тада се сваке године истиче посебна тема која указује на актуелне изазове у борби за равноправност.

Прва званична парола Уједињених нација била је: „Славимо прошлост, планирамо будућност“.

Данас се 8. март обиљежава широм свијета кроз конференције, протесте, кампање за права жена, културне и образовне догађаје.

Међутим, временом је у многим земљама овај датум изгубио своју првобитну политичку поруку и почео се више обиљежавати као дан када се женама поклања цвијеће и изражава пажња.

Боје Међународног дана жена

Међународни дан жена има и своју симболику боја.

Три боје које се најчешће користе су:

- љубичаста - симбол правде и достојанства

- зелена - симбол наде

- бијела - симбол чистоте.

Ове боје потичу из Женске социјалне и политичке уније у Великој Британији, једне од најпознатијих организација која се борила за женско право гласа.

Да ли постоји Међународни дан мушкараца?

Мање је познато да постоји и Међународни дан мушкараца, који се обиљежава 19. новембра.

Овај дан слави позитивне вриједности које мушкарци доносе друштву, породицама и заједницама, а истовремено указује на теме као што су:

- здравље мушкараца

- позитивни мушки узори

- равноправност полова.

Обележава се у више од 80 земаља, али за разлику од Дана жена, није званично признат од Уједињених нација.

Да ли је право значење 8. марта заборављено?

Иако се данас често своди на симболичне поклоне и честитке, Међународни дан жена и даље носи важну поруку.

Он подсјећа на дугу борбу за права која се данас у многим друштвима узимају здраво за готово право гласа, право на образовање, право на рад, једнаке плате и заштиту од дискриминације.

Због тога 8. март није само празник, већ и подсјетник на историју борбе и потребу да се равноправност настави градити и у будућности.