Од кафе, преко меса, до воћа, поврћа и одјеће - све је то драстично, у неким случајевима и више од дупло, поскупјело уназад пет година, показује поређење цијена у БиХ из јула 2020. и истог мјесеца ове године.

Истовремено, просјечна нето плата је, у истом периоду, са 965 КМ отишла на 1.570 КМ и њен раст, према мишљењу грађана, није испратио дивљање цијена.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, рижа, која сада кошта 4,6 КМ, пет година раније је по килограму коштала 3,2 КМ.

Свјежа пилетина је са 4,5 марке по кг скочила на 6,6 КМ, а цијена свјеже пастрмке, која је некада износила 9,7 КМ, пала је у сјену садашње вриједности килограма, која износи чак 13,3 КМ.

Слично је и са јунетином - прије пет година смо је плаћали 13,3 КМ, а сада је 24,2 марке по килограму.

Дивљање цијена није заобишло ни воће. Јабуке су са 2,5 КМ отишле на три марке по килограму, а банане, које смо плаћали двије КМ, сада коштају 3,2 КМ.

У истом периоду, значајно су повећане и цијене поврћа - кромпира са 0,9 на 1,50 КМ, а, рецимо, пасуља са 4,7 на 6,2 КМ.

Највећи пораст цијена у БиХ се може примијетити ако обратимо пажњу на млијечне чоколаде, које су скоро дупло поскупјеле. За килограм смо плаћали, у просјеку, 16,10, а сада кошта 30,60 КМ.

Када се томе дода и цијена мљевене кафе, која је сада 29,3 КМ по килограму, а не 13,1 КМ, колико је била у јулу 2020. године, може се увидјети озбиљност ситуације.

Потрошачи се не хватају за главу само због цијена хране, већ и бројних других артикала који им требају. Рецимо, дјечје тексас хлаче, које сада износе 32,2 КМ,  коштале су 26,5 КМ. Знатно су поскупјеле и мушке кожне ципеле, које коштају 169,5 КМ, у односу на некадашњих 124,3 КМ. Томе, свакако, треба додати да су поскупјеле и бројне комуналије.

Коментаришући овај раст цијена, Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана ДОН Приједор, оцјењује да је изостала адекватна реакција надлежних.

- Нешто што је видљиво свих ових година јесу само покушаји власти да на неке начине приволе трговачке центре да се одрекну дијела марже и да се позову на акције да се то уради, а у ствари није се видјело стварно стање и реакција. Нешто чиме се они правдају јесте да треба да се помогне само оним социјално угроженим становницима, а ми немамо ни социјалне карте, тако да ми нисмо дошли ни до оног првог сегмента како помоћи најугроженијима - навела је Марићева за "Независне новине".

Такође, она наглашава да је потребна стварна економска анализа

- Нема ту праве и стварне економске анализе да би се могле предузети одређене мјере које би могле поспјешити да овакво дивљање цијена више није на сцени - поручује Марићева.

У јулу ове године просјечна исплаћена плата за раднике у грађевинарству у Републици Српској износила је тек 1.206 КМ. Драгана Врабичић, предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности Републике Српске, сматра да је радницима у овом сектору, с обзиром на раст цијена живота, јако тешко.

- С обзиром на то да су цијене расле, расла је и најнижа плата уназад пар година, али она је дефинитивно нешто што не служи чак ни за преживљавање, а камоли за живот. Чињеница јесте да радници у грађевинском сектору имају просјечне најниже плате, међутим исто тако чињеница је да и послодавци у грађевинском сектору злоупотребљавају институт најниже плате. Људе плаћају најнижом платом, а остатак нечега што они процијене да је вриједност радника који ради дају у ковертама - нагласила је Врабичићева за "Независне новине".