Дјеци је мјесто у школама, а учење је процес који се најбоље одвија међу вршњацима. Због тога је битно и да дјеца поново крену у школе, а да ми будемо спремни за све евентуалне ситуације које могу да се десе.

Tако на вијест да ће нова школска година у РС почети у клупама реагује већина учитеља и наставника. Вјерују да ће се у настави снаћи без обзира на то што ће им разреди бити преполовљени, а часови бити скраћени са уобичајених 45 на до 30 минута.

– Сада ћемо радити у групама од по 15 ученика, што је добро, јер организовати наставу за 15 ученика је идеално. У таквим групама је довољно и 20 минута да се сваком ученику може објаснити и показати нешто. А ако буду потребна и додатна објашњења, и даље имамо могућност да контактирамо преко Вајбера или рачунара и има начина да дјеци објаснимо. Сналазићемо се у ситуацији каква јесте. Имали смо и часове по десет минута на ТВ-у, па смо опет неки ниво садржаја успијевали да усвојимо. Мислим да је важно да се дјеца врате у школу и социјализују, а све друго се може надокнадити – каже Зора Бојанић, учитељица из Бањалуке.

Како истиче, наставници и учитељи се радују повратку у школу и већ се припремају за то, али је то, свакако, највећа радост за дјецу.

– За дјецу је битно да пођу у школу и због психолошког момента. Од марта је прошло доста времена, а дјеца нису научила ни да толико буду одсутна из школе, нити да толико времена проводе код куће, са свега неколико другова. Мислим да је све ово њима пало теже него одраслима – истиче ова учитељица.

Слично оцјењује и Ивана Зечевић, универзитетска професорка педагошке и школске психологије из Бањалуке, те мајка два школарца.

– Подржавам одлуку да се школе поново отворе. Колико имам информације, исто ради доста образовних система у свијету. Генерално, то је битно и добро због напретка и развоја дјетета, што је много шире и од оног што подразумијева социјализација. Настава коју смо имали у пандемији је била гашење пожара и не доприноси развоју дјетета. Ако хоћемо да она нешто и уче, потребан је ближи контакт с наставницима. Осим тога, ово је прилика да дјеца уче и да брину о свом здрављу, што не могу научити тако што им само говоримо да је битно да носе маске и штите себе и друге, као што не можете научити дијете да хода, тако што ћемо му то само причати, а не пустити да падне и све остало. И дјеца, као и одрасли, морају живјети – каже професорка Зечевић.

Многи родитељи, свјесна је, страхују да ни скраћена настава није заправо права настава, али она сматра да то и не мора да буде, већ да наставници треба да буду нека врста консултаната и мотиватора дјеци за учење, те да се ствара нова врста односа међу њима.

– Мислим да треба да размислимо шта све добијамо од тога, што није мало. И мислим да се о овоме добро размислило, као и да није запечаћено да ће све то бити овако стално, јер ће се пратити и епидемиолошка ситуација, а биће и прилика да буду заштићени они који су угроженији – истиче она.

И у Синдикату образовања поздрављају одлуку о почетку школе у Српској, истичући да су слични били и њихови приједлози, те да су просвјетни радници спремни и за нову врсту школе у новој школској години. Нису задовољни, истичу, једино зато што представници просвјетара, који ће све то изнијети у пракси, нису учествовали у доношењу одлука.