Шенген на граничним прелазима с Хрватском још није ни кренуо, а већ запиње.

ЕТИАС систем, којим су се требали контролисати држављани БиХ и трећих земаља приликом уласка у Републику Хрватску, одгођен је до даљњега, наводно до краја 2023. године. Ипак, неке новине уводе се од 1. јануара.

Највише контраверзи које је ЕТИАС изазвао нису биле додатне контроле и сигурносне провјере путника, већ такса од седам евра. Толико је сваки држављанин, БИХ, Србије или неке друге треће земље морао платити на граничном прелазу.

Иако је ЕТИАС одгођен, према шенгенским правилима држављани трећих земаља, дакле и БиХ, у Хрватској могу боравити краткотрајно, ако испуњавају све прописане услове, у трајању највише до 90 дана унутар периода од 180 дана, пише Слободна Далмација.

Дужина боравка

Ако је особа на шенгенском простору боравила 90 дана, мора напустити тај простор.

– Дужина претходног боравка рачуна се за период 180 дана које претходи сваком дану боравка. Тако на примјер, ако је особа у протеклих календарских 180 дана боравила 45 дана на шенгенском простору, она може на подручју било које државе ЕУ боравити још 45 дана – појашњавају из МУП РХ.

Вријеме боравка се рачуна помоћу такозваног шенгенског калкулатора. У шенгенски калкулатор се уписују сви датуми уласка и изласка из Хрватске према граничним печатима отиснутим у пасош у претходних 180 дана.

За вријеме краткотрајног боравка држављанин треће земље мора имати пријављен смјештај. Међутим, бројни држављани БиХ имају викендице на мору на макарском и пељешком подручју. Често путују преко границе па им нова шенгенска правила нису најбоље сјела.

За разлику од ЕТИАСА који је само на папиру, шенгенска правила промета робе и путника су пуно строжа. Сигурно ће се примјењивати на међународним граничним прелазима.

Шта се мијења на овим прелазима од првог дана Нове године? Шта грађани који свакодневно прелазе границу између Хрватске и БиХ, било да иду у школу, на посао или љекару могу очекивати од нових правила?

Генерално гледано контроле путника који долазе из трећих земаља ће бити детаљније. Већину дневних миграција чине хрватски држављани који живе у БиХ. За њих не би требало бити значајнијих промјена приликом преласка државне границе и уласка у РХ.

Наиме, сви хрватски држављани који пребивају изван ЕУ простора третирају се као држављани Европске уније. Према њима се примјењују “блажа” правила контроле. Осим тога, сви прелази за погранични саобраћај с БиХ остају и даље у функцији. На њихов систем не утичу шенгенска правила. То је велико олакшање за локалне становнике у пограничном појасу од пет километара који за улазак у РХ користе пограничне пропуснице.

Шта се тиче уноса у РХ различитих роба и хране из БиХ, ту се ништа није промијенило са уласком у Шенген. И даље су забрањени месо и млијечни производи. Међутим, може се унијети ограничена количина воћа и поврћа те јаја, производа од јаја и меда. Допуштене су и ограничене количине рибе и рибљих производа.

Тако се преко границе без икаквих проблема можете донијети до 20 килограма, свјеже, осољене, очишћене, сушене или кухане рибе, козица, ракова, дагњи и каменица, 125 грама кавијара, док је забрањено унијети једну паштету или 10 декаграма саламе, млијеко у тетрапаку или јогурт. И остали млијечни производи, сир, врхње, маслац су на строгој забрани. Допуштено је легално унијети у Хрватску тек до два килограма млијека у праху или хране за бебе. Иста количина прописана је за храну за кућне љубимце, мед или јаја.

Колико новца

Што се тиче биљки, биљних производа, воћа и поврћа у Хрватску се за личну потрошњу може унијети само тропско воће. То су банане, ананас, хурме, дуриан и кокос. Унос земље и супстрата за садњу као и садница винове лозе, цитруса и сјеменског кромпира је забрањено.

Кромпир, резано цвијеће, луковице и гомољи, мрква, цвекла, целер ротквица, купус, карфиол, кељ, зелена салата, радич, ендивија, ђумбир, шафран, куркума, парадајз, јабуке, крушке, диње и лубенице могу се унијети у РХ из трећих земаља само уз подношење фитосанитарног цертификата којега је издало надлежно тијело земље из које се поврће увози.

Путници из трећих земаља у свом пртљагу могу у РХ унијети робу уз ослобођење од увозних давања без потребе изричитог пријављивања царинском службенику у вриједности од 300 евра у путном и жељезничком промету те 430 евра у зрачном и поморском промету. У Хрватску се може легално унијети 40 цигарета, 20 цигарилоса, 50 грама духана, 10 милилитара текућине, четири литра вина, 16 литара пива, 10 литара горива у преносивом спремнику те два литра алкохолног пића.

Кућни љубимци

Путници који у свом пртљагу носе готовину у износу од 10.000 евра или више обавезни су то пријавити царинском службенику. Такође су дужни пријавити и кућног љубимца који мора имати ветеринарски цертификат или пасош.

С обзиром на нова шенгенска правила, али и све веће цијене, шопинг преко границе у Херцеговини већ је одавно опао. Нису више атрактивне ни бензинске пумпе у БиХ јер је гориво посљедњих мјесеци јефтиније у Хрватској. Једино што се стварно исплати купити јесу цигарете, које су значајно јефтиније у БиХ него у Хрватској.

Међутим, ако се поштују шенгенска правила одзвонило је куповини цигарета преко границе јер је дозвољено унијети само 40 цигарета, односно двије кутије. Грађани који су остали вјерни шопингу преко границе кажу да им се исплати у Херцеговини куповати резани духан па код куће “мотати” цигарете. Али с новим шенгенским правилима многи ће се морати одрећи овога гушта.