Састанак градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића са представницима Удружења ампутираца Источно Сарајево одржан је данас у просторијама Општине Источна Илиџа. Разговору о проблемима присуствовао је и предсједник Удружења дјеце са потешкоћама у развоју „Загрљај“ Предраг Пушарa.

Предсједник Управног одбора Удружења ампутираца Источно Сарајево Срђан Јеремић упознао је Станивуковића са проблемима, али и успјесима овог удружења.

Ово удружење, према ријечима Јеремића, постоји већ петнаестак година, а обухвата, поред Источног Сарајева и подручје Фоче, Вишеграда и Рогатице.

Јеремић је објаснио да је о положају и статусу инвалида на обухватном подручју путем дописа обавијестио и Владу Републике Српске, као и ресорно министарство.

- Један од проблема са којима се сусрећемо је свакако запошљавање. Ријеч је о комплексној ситуацији, која се не може ријешити. Већина објеката је неприлагођена за инвалиде. У урбаним дијеловима града је то, у већем дијелу ријешено – навео је он.

Фото: katera.news

Јеремић је указао и на својеврсан парадокс – чињеницу да ратни војни инвалиди не плаћају, док мирнодопски и цивилне жртве плаћају одређену партиципацију за израду ортопедских помагала.

Такође, исти проблем са партиципацијом се, како објашњава, појављује и код бањског лијечења.

- Већ годинама се боримо да се тај правилник измијени. У финансијском дијелу можда не треба мијењати тај правилник, али у здравственом проблему смо сви исти. Зашто да, ако је неко као цивилна жртва рата, дијете у од осам година, у рату остао без обје ноге плаћа партиципацију на 15 дана боравка у бањи која је око 20% на одређени износ новца – рекао је он.

Јеремић је подсјетио да су чланови овог удружења 2016. године бициклима отишли до Москве, девет пута бициклима и једном пјешке отишли на Свету Гору.

- Ми на тај начин покушавамо и да привучемо пажњу јавности што је јако тешко. Тешко је јер смо тражили, рецимо на државној телевизији да имамо једном мјесечно емисију о просјечном животу инвалида – рекао је Јеремић.

Фото: katera.news

Драшко Станивуковић је изразио задовољство што се налази у, како каже, Српском/Источном Сарајеву, те што има прилику да разговара са два веома важна удружења.

Он истиче да се Република Српска и генерално друштво у цјелини мјери по томе, не која је снага најмоћнијих у друштву, него како се односимо и која је брига према најрањивијим, према онима којима заиста потребна подршка.

Станивуковић додаје да је подизање свијести и инклузија кључ свега.

Он је, као позитиван примјер, указао на Биљану Недић.

- Дивна, млада кошаркашица која је особа са инвалидитетом у колицима постигла највеће резултате. За Дан града додјељујемо награду Најинспиративнија жена, а она је постала управо то. Суштина њене промоције и презентације у јавности, као и награде које смо додијелили њој је управо да се покаже колико једна особа, која је лице са инвалидитетом, може постићи и колико се може укључити у друштво да буде примјер и покретач свима онима који пролазе кроз исте те ствар. Иста ствар је и са породицама дјеце са потешкоћама у развоју – рекао је Станивуковић, који је и предсједник ПДП-а.

Фото: katera.news

Према његовим ријечима, град Бањалука тренутно ради један важан пројекат.

- Радимо једну кућу „Предах“, која ће бити намијењена за привремени и стални смјештај дјеце и лица с потешкоћама у развоју. Жеља сваког родитеља јесте да га дијете не живи, а та дјеца, касније људи, не буду стопостотно самостална за живот. Једноставно, то је стање које то не дозвољава. У Републици Српској нема ниједан установа која на адекватан начин може трајно да збрине те особе и лице и да највећи страх родитеља у коначници ишчезне – објаснио је он.

Како додаје, постављен је камен темељац и очекује се да „Предах“ наредне године буде отворен.

Он је указао и на покренуту иницијативу укидања ПДВ-а на ортопедска помагала.

- Неко треба да плати колица 9.000 КМ, нека су 17.000, а неке протезе и по 20.000 КМ. Нико не узима протезу од 20.000 КМ из хира, него зависно од проблематике. Ако је држава спала на то да зарађује на случајевима и животним проблемима, то није држава. Суштина државе јесте да опорезује моћне, да узме од оних најснажнијих и снагом те снаге да онима којима је заиста подршка потребна. Држава мора да мисли о тој социјално-економској правди и правичности – јасан је Станивуковић.

Он истиче да се не може исто опорезивати „неко коме је нога, рука или колица потребна за живот и онај ко жели да купи најновији, најљепши телефон“.