Више од 50.000 инвалида рада у Републици Српској није регулисало питање статуса, категоризације, запошљавања и накнада за тјелесно оштећење. Ово је у Градишки изјавио Јово Зељковић, предсједник Савеза удружења инвалида рада РС и предсједник градске организације у овом граду.

Он је подсјетио да у Градишки има 350 инвалида рада. Међу градовима и општинама с најбројнијим чланством су Бањалука, Приједор, Бијељина, Добој и Требиње.

– Статус инвалида рада углавном је лош. Већина је остала без посла у периоду приватизације зато што многи приватници не желе особе с инвалидитетом у својим предузећима. Они сматрају да је њихово ангажовање трошак који се може избјећи – сматра Зељковић коментаришући статус бројног чланства у Савезу.

Наглашава да је ситуација повољнија у јавним установама али то битније не доприноси општем материјалном положају и друштвеном статусу ове категорије становништва. Највећи број инвалида рада потиче из сектора шумарства, грађевинарства, пољопривреде и индустрије.

– Само десет одсто инвалида је запослено мада неупоредиво већи број посједује преосталу радну спобност која се може искористити. Апсурдно је да већина наших чланова рјешење види у пензионисању. Овај статус је за њих много повољнији него мизерна примања од 30-ак марака мјесечно, мада ни ту привилегију немају сви него само мањина – наглашавају у Савезу инвалида рада РС.

Примарни задатак је категоризација, која је кључна за одређивање статуса.

– На томе почивају сва остала права. Неопходне су законске измјене које би омогућиле инвалидима рада равноправан статус у поређењу са осталим особама које имају различитове видове инвалидитета. На томе годинама инсистирамо – наводи Јово Зељковић.

Претходно су се представници Савеза инвалида рада и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС сагласили да постоје статусна питања која треба побољшати измјеном законске регулативе. У Савезу упорно инсистирају на категоризацији инвалидности и да се, осим процента умањене способности рада, наведе група инвалидности.

– Проблем је у томе што љекарске комисије користе термин преостале радне способности, што је широк појам – навео је Јово Зељковић.

Милан Шврака (ПДП), народни посланик из Градишке, питање статуса инвалида рада и њихово изједначавање са осталим категоријама инвалида потенцирао је и на скупштинском засједању.

– Права ових лица уређена су Законом о пензијском и инвалидском осигурању. То су за случај смањене радне способности право на распоређивање на друго радно мјесто, право на преквалификацију и доквалификацију и право на новчане накнаде, а за случај губитка радне способности право на инвалидску пензију – наведено је у одговору на питање посланика Милана Швраке.

Такође је појашњено да “права по основу смањене радне способности обезбеђује послодавац, а право на инвалидску пензију Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске. Обим права зависи од дужине пензијског стажа осигураника, висине плата и основица осигурања на које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање, као и од узрока инвалидности. Осигураници код којих је утврђен губитак радне способности и код којих је узрок инвалидности повреда на раду, имају право на инвалидску пензију која се одређује за максималан пензијски стаж предвиђен Законом.”

– Изједначавање различитих категорија инвалида у погледу обима права није реално обзиром на различите основе за остваривање права, различите осигуране ризике, као и различите узроке настанка инвалидности – суштина је одговора на Швракино посланичко питање.

12 удружења

У Савезу инвалида рада РС делује 12 градских и општинских удружења. Извјесно је, наглашава Зељковић, да ће овај број у овој години бити повећан за још неколико локалних организација.

– Рачунамо, наглашено је недавно на сједници у Градишки, да масовношћу и сталним истицањем проблема и потреба инвалида рада можемо ефикасно дјеловати и подстаћи измјену законских рјешења у нашу корист – казао је Маринко Шљивар из Градишке, члан Предсједништва Савеза и један од малобројних који има стално запослење.

Драгољуб Слијепчевић из Костајнице, предсједник Скупштине Савеза инвалида рада РС, истиче да би локалне заједнице требале показати више солидарности за инвалиде рада. Међу малим бројем средина које су то одговорно схватиле је Градишка, наглашавају у Савезу, која годишње за ову организацију просечно издваја 14.000 КМ.