О континуитету живљења српског и православног народа на простору Билеће вијековима уназад свједоче бројне некрополе средњовјековних стећака које су на Листи свјетске баштине УНЕСКО-а, као и друге знаменитости и недовољно истражени археолошки локалитети, изјавио је Срни историчар Радмило Пекић.

Пекић је рекао да је на територији Билеће евидентирано око 1.724 стећка из средњовјековног периода, а каснија истраживања су показала да их има много више. Захваљујући сачуваним надгробним натписима, навео је он, потврђено да је под стећцима покопано православно становништво.

- У једном натпису уклесано је да испод стећка почива калуђер Григорије. Под стећцима почивају и чувена породица Предојевићи - рекао је Пекић.

Он је додао да се сада изнад обале Билећког језера, у непосредној близини града, налази средњовјековна некропола, која је настала измјештањем стећака 1967. из долине ријеке Требишњице због стварања акумулационог Билећког језера.

Када је ријеч о начину живота становника тог краја у ранијем периоду, Пекић је рекао да су средњовјековни Билећани одржавали пословне везе са Дубровником, гдје су, поред осталог, усавршавали занате и тражили посао.

- Кроз средњовјековну Билећу пролазио је Дрински пут, којим се преносила роба са Јадранске обале према унутрашњости Балкана - подсјетио је Пекић.

Први писани историјски извор из првог вијека у селу Паник у долини Требишњице

Пекић је истакао да је први писани историјски извор на подручју Билеће пронађен на споменику из првог вијека нове ере у селу Паник, тадашњем Леусинијуму у долини ријеке Требишњице.

- Сматра се да је то био центар ове области у периоду Римског царства - појаснио је Пекић.

Он је нагласио да трагови цивилизације на подручју Билеће датирају из праисторије, о чему свједоче бројни археолошки локалитети, од којих су многи остали неистражени због потапања и стварања Билећког језера.

Према његовим ријечима, на подручју Билеће има више од 1.400 праисторијских тумула, градина и гомила.

Фото: srna.rs

Код Билеће један од првих пораза Турака на Балкану

Пекић је истакао да Билећа у својој историји биљежи и да су 1388. године Турци доживјели један од првих пораза током освајачких подухвата на Балканском полуострву.

Он је напоменуо да је посљедњих деценија турске окупације Билећа била стратешки важна, посебно у доба устанака, подсјетивши да је на око шест километара удаљености од Билеће, на Вучијем долу, турска војска 1876. доживјела велики пораз.

Према његовим ријечима, крајем 14. вијека на овом подручју владала је властелинска породице Павловићи, а од 1438. породица Косача.

Развој занатства и трговине и први лифт на Балкану

У Билећи се крајем 19. и почетком 20. вијека развијало занатство, трговина, угоститељство и друге дјелатности, а 1895. године налазио се и сједињени царинско-порески уред, команда брдске бригаде, Војничка болница, станица за голубове писмоноше.

- На подручју гдје је некада била турска касарна изграђено је војничко насеље са десетинама пратећих објеката, које се у документима наводи као Нова Билећа. У 1915. пројектован је и водовод за касарну у 'Мерћеповом крају у Билећи' - рекао је Пекић и подсјетио да је богати трговац Владимир Мерћеп био градитељ парног млина, а његов брат Михајло први фотограф у БиХ, који су допринијели развоју града.

Они су били синови Димитрија Мерћепа, Херцеговца, који се истакао у догађају на Чукур-чесми 1862. године, додао је Пекић.

Он је подсјетио да је Билећа 1892. године, међу првима у БиХ, добила метеоролошку станицу и да је у једном од осам утврђења, колико их је било подигнутих око града, изграђен теретни механички лифт, који се сматра првим лифтом на Балкану.

Пекић је напоменуо и да је у вријеме аустроугарске окупације дошло до миграција становништва из Билеће и да је 1910. године у иностранству радило 1.416 Билећана, од којих 1.131 у Америци.

- У Првом свјетском рату је више од 500 Билећана изгубило животе на ратиштима и у концентрационим логорима /Арад, Добој и други/, а у Другом свјетском рату страдало је 1.366 Срба из овог града - нагласио је Пекић.

Фото: srna.rs

Цркве и манастир Добрићево свједоче о прошлошти Билеће

На подручју Билеће и бројне цркве из разних периода и познати манастир Добрићево свједоче о прошлости српског народа на овом подручју.

Храм Светог Архангела Михаила из 14. вијека, који се реновира, вјероватно је најстарији у Херцеговини, а налази се испод магистралног пута Билећа-Гацко у мјесту Трнови До и национални је споменик БиХ.

Према предању, у њему се причестила српска војска предвођена војводом Влатком Вуковићем пред одлазак на два боја – Косовски бој 1389. године, као и пред бој на Билећком пољу 1388. године са Османлијском војском, када су Турци тешко поражени и заустављени.

Познати Манастир Добрићево у селу Орах, један је од најзначајнијих српских средњовјековних манастира из немањићког периода, настао прије 15. вијека. Првобитно је био смјештен уз ријеку Требишњицу у Добрићевском пољу, али је измјештен на садашњу локацију због настанка Билећког језера.

Саборна црква Светог Саве у центру града, саграђена средином 19. вијека, национални је споменик Републике Српске и духовно средиште и мјесто окупљања Билећана.