Како би на вријеме осигурали безбрижну старост, добровољно осигурање у Фонду пензијско-инвалидског осигурања (ПИО) Републике Српске уплаћују 1.033 становника, што је, кажу економисти и представници пензионера, мали број с обзиром на стопу незапослености.
Према подацима Фонда ПИО, добровољно осигурање закључно са 15. мартом ове године уплаћивала су 1.033 становника, док је тај број на крају прошле године износио 1.040, за један мање него 2019. године.
Највећи број добровољних осигураника је, како су истакли у Фонду, са подручја Бањалуке, Бијељине, Приједора, Добоја, те Лакташа и Теслића, док у мањим општинама као што су Дринић, Чајниче, Рудо и Берковићи пензију уплаћује по једна особа.
Осигураници се, према подацима овог фонда, најчешће одлучују да уплаћују најнижи мјесечни износ, који се одређује на основу просјечне бруто плате у претходној години, а ове године износи 164,84 марке.
- Осигураници у добровољном осигурању у пракси су најчешће она лица којима недостаје одређени, односно краћи период стажа осигурања да би испунили законом прописане услове за старосну пензију. То потврђују и подаци да је у структури осигураника на добровољном осигурању највише оних са навршених 40 и више година живота, док је осигураника од 20 до 30 година свега неколико десетина - казали су у Фонду ПИО.
Вршилац дужности предсједника Удружења пензионера РС Слободан Брдар истакао је за “Глас Српске” да је доста радника због престанка рада фирми остало без посла, па су одлучили да уплаћују новац како би једнога дана остварили право на пензију.
- Од 270.000 пензионера у Српској само седам одсто има пуни стаж од 40 година, сви остали су услов за пензију стекли по неким другим условима - казао је Брдар и додао да мало незапослених има могућност да себи уплаћује доприносе.
С њим се слаже и економиста Зоран Павловић, који истиче да су и прије пандемије ријетки могли да сваког мјесеца издвајају одређени износ за доприносе.
- Добровољно пензијско осигурање углавном уплаћују они који нису пријављени, а желе да себи обезбиједе сигурна примања у старости, и то сматрају једном врстом штедње, као и они којима недостаје одређени период.
