Двадесетседмогодишњи Стефан Јоловић узгаја пар стотина примјерака украсног медитеранског биља на око 700 метара квадратних у свом дворишту у Сокоцу и сањари да направи ботаничку башту, која би била дио туристичке понуде ове општине.

За сада је, како каже, једини Романијац којем је хоби узгој ријетког медитеранског и тропског биља, по чему се може сврстати у велике љубитеље пејзажне хортикултуре.

-Своје двориште сам назвао `Медитеранска прича на Романији` јер су у њему углавном заступљене украсне биљке из топлих крајева, које се веома ријеко могу наћи на оваквим планинским висоравнима- наводи Јоловић.

Стефан са поносом истиче да већ 10 година његује палму са Канарских острва, коју у вријеме ниске температуре чува у подруму пријатеља.

Друга велика палма у његовом дворишту је вашингтонија робуста /Wасхингтониа робуста/ израсла је из сјеменке коју му је пријатељ донио из Египта, баш као и садницу банане.

Стабло банане, каже, већ три године сијече на пола метра од земље, а потом прекрива хрпом сијена и агри-фолијом да би у прољеће опет кренули листови.

Стефан у дворишту има неколико агава, од којих се прави текила, те олеандер, камелију, магнолију, текому, бугенвилију /богумилу/, рицинус, грм хортензије, кактусе које је набавио у Шпанији и палму високу жумару, која опстаје и на минус 14 степени Целзујусових.

-Имам пар стотина врста ријетког, углавном медитеранског и тропског украсног биља и само у мањем кругу, уз сто у дворишту, његујем око 10 врста ријетког егзотичног цвијећа- истиче Стефан за Срну.

Он наводи да га у овом послу води само љубав према биљкама, да ужива у њиховом орезивању и радује се сваком новом малом животу у пупољцима и изданцима.

За сада, каже, само поклања украсне биљке пријатељима и од свог хобија нема никаве зараде.

Јоловић је поносан и на три врсте винове лозе које прекривају кров гараже, потпуно штите балкон на породичној кући и праве надстрешницу над столом у дворишту.

-Са ове лозе грожђе беремо крајем септембра и произведемо и до 40 литара домаће ракије лозе- напомиње он.

Стефан ради као судски извршилац у Основном суду и приводи крају студије права, а хоби којим се бави је наслиједио од дједа Милада Газије, уз којег је учио да сређује двориште, те пресађује и његује цвијеће.

Јоловић би, како каже, волио да има велики стакленик или ботаничку башту, да се бави уређивањем дворишта по жељи власника јер је у протеклих десетак година научио много.

Ипак, потребна му је помоћ општине и неког од министарства у Влади Републике Српске како би од његове љубави према биљу могла имати користи цјелокупна заједница.

Признаје да на Сокоцу има много лијепо украшених дворишта, али тврди да ни у једном нема оволико егзотичних и ријетких врста које успијевају само у крајевима са благом климом.

Недавно је Стефан добио прву награду за најуређеније двориште на конкурсу Туристичке организације општине Соколац за своју "Медитеранску причу на Романији", што га је дадатно охрабрило да настави даље.