Стојан Чаркић (48) из Рогатице, у позитивном смислу речено, чудо је од човјека.
Након тешког инфаркта мозга, у народу познатог као можди удар, 10. јануара 2013. и процјене љекара од само један одсто за опоравак, Стојан, не само да је тешку болест надживио ево већ 11 и кусур година, него је успио да у међувремену, из болесничког кревета, из кога без помоћи другога ни данас не може на своје ноге устати, а да се не говори о ходању, напише и ових дана на свечан начин промовише и своју другу збиру пјесама.
А све је, прича Стојан, почело између Божића те „за мене и моју породицу кобне 2013. године“, од пуцања неког већег крвног суда у мом мозгу.
- Слиједиле су коме, операције и поново коме из којих сам се и до 28 дана нисам будио и поново утоњавао. Прво у болници у Фочи, на Клиничком центру „Кошево“ у Сарајеву, гдје ме је, хвала му до Бога, оперисао мој други отац, доктор Ибрахим Омерхоџић, који је једини вјеровао у мој опоравак, док су сви други били са малим процентом шанси за оздрављење. На докторово задовољство али са доста изненађења скептика, мене ево и данас. Осјећам се боље него икад од мог разбољевања - казује још Стојан и додаје:
- Ово посебно истичем ради тога што сам ових дана, на велико моје задовољство, такорећи из болесничког кревета, промовисао моју нову, другу по реду, збирку пјесама са насловом „Пјесник пише траг да остави да се прошлост не заборави“.
Занимљиво је да је и ова друга, као и прва збирка пјесама, под насловом „Кроз пјесму сам Бога молио, то је доказ да сам постојао“, настала највећим дијелом у болесничком кревету.
- То ће рећи да ми је болест однијела дио мозга, а Бог вратио тиме што ме је наградио неокрњеном памећу и чак можда и повећао из које су ево већ изашле двије збирке пјесма од којих је мој брат Дејан Спасојевић из издавачке куће“АСоглас“ у Зворнику, као један од два рецензента, направио двије збирке. Други је магистар Невена Милосављевић, са Косова и Метохије – рекао је он.
За посљедњу, која је ових дана имала прво промовисање у Рогатици, рецензент Дејан Спасојевић рекао је да је подијељена на четрири тематски обликоване цјелине.
Први дио чине молитве Богу и светитељима гдје аутор из свог срца испуњава двије највеће заповијести – љуби Бога и ближњега свога - поручио је.
Кроз своју позицију, казује још Спасојевић, Стојан доноси и јеванђелске истине о животу, али и опомиње на лажне пријатеље, стиховима: „Ево један стих сад брзи, не бој се онога ко те мрзи, то је ружно и то много боли, чувај се оног који се претвара да те воли“.
Фото: Сретен Митровић/ 058.ba
Ову другу збирку пјесама рецензент срдачно препоручује читаоцима, с надом да ће из ње извући доста поука и сазнања, те постати бољи људи, као што је то постао Стојан, молећи се за све да заједно побиједимо исписујући нашим малим добрим дјелима и молитвама поезију живота, истовремено чинећи чашћу једни друге већим од себе.
Стојан опет рече да је и ову збирку написао и припремио захваљујући подршци и разумјевању супруге Милијане, која му је, наглашава, дар од Бога, и кћерке Марте, које су му, како рече, дар од Бога и које су и у оваквом стању прихватиле и нису оставиле. Хвалу упућује и мајци Јели, али и бројним пријатељима и познаницима, у првом реду великом добротвору Миладину Пандуревића и свим оним 66 добрих људи који су морално и материјално помогли издавање ове нове, друге збирке пјесама.
Велико хвала и овог пута Стојан, још увијек из специјалног болесничког кревета у коме проводи и дан и ноћ, упућује доктору Ибрахиму Омерхоџићу и особљу Клиничког центра у Сарајеву, својим докторима и особљу у болници у Фочи, директору Синиши Миљешићу и особљу Дома здравља „Др Зоран Митровић“ у Рогатици, особљу бање Мљечаница из Козарске Дубице, из које је недавно дошао са рехабилитације, у нади да ће, уколико га здравље послужи као до сада, бити и трећа збирка пјесама.
Основу за њу већ има:
Захвалност место молитве
Боже драги,
немоћан сам,
искористићу ову минуту,
не да ти тражм нешто,
него да ти захвалим за све што имам!
Ми грешимо, ал Бог нам опрости,
Ми живимо, дишемо и гледамо
Захваљујући Његовој милости!
Аутор: Сретен Митровић