Глумац Александар Стојковић, који у филму "Линија" тумачи свештеника Јеврема, лик у чијем су креирању, према редитељевој замисли, уткани мотиви и особине три различита свештеника, укључујући и проту Војислава Воју Чаркића, у народу познатог као попа Жућу.

- Лик има највише његових карактеристика, начин говора, обраћања и духовитост. Морам рећи да ми је задовољство, али и велика одговорност да играм ову улогу, јер је прота Воја имао велики углед у народу - рекао је Стојковић.

Он је истакао да је прије петнаестак година имао прилику да лично упозна попа Жућу, који га је одушевио својом непосредношћу, интелигенцијом и духовитошћу, а посебно великом бригом за српски народ.

Прота Војо је 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литије носећи крст који су освештала два патријарха, преко Враца, до територије Републике Српске.

Говорећи о значају филма, Стојковић је рекао да овакве приче морају да остану трајно записане у књигама, филмовима и свједочењима, као опомена и насљеђе будућим генерацијама.

Према његовим ријечима, важно је да млади људи имају прилику да виде и разумију шта се дешавало, ко су били ти људи и какве су судбине носили.

- Имали смо сличну судбину. Моја Крајина је пала пред крај рата, а ови људи, овдје, су се одбранили, па морали напустити своја огњишта. То су библијска страдања српског народа - поручио је он.

Филм "Линија" историјска је антидрама инспирисана мотивима из "Ратног дневника" доктора Миодрага Лазића, а ради се према сценарију режисера и професора Драгана Елчића и књижевника Жељка Пржуља. . Посебну драматуршку линију чини епски егзодус око 120.000 Срба из Сарајево након потписивања Дејтонског споразума.

Филм је посвећен лику и дјелу ратног хирурга Миодрага Лазића из Ниш, великог хуманисте који је 1992. године добровољно отишао на сарајевско ратиште, у ратну болницу „Жица“, како би пружио неопходну медицинску помоћ рањеницима који су у недостатку адекватне здравствене заштите губили животе.  Др Лазића, као и његове колеге др Милан Пејић и др Славко Ждрале су током Одбрамбено-отаџбинског рата спасили хиљаде живота, не правећи разлику по националној припадности пацијената.