Научник Александар Кавчић сваког мјесеца из Питсбурга, гдје предаје, на неколико дана долази у родни Београд да провјери како напредује штампање школских књига које ће поклонити српској дјеци.
Нећу да Вукову азбуку српској дјеци продају странци и на томе зарађују, не желим да они додају и исправљају квачице на словима у буквару, јер уџбеник једне земље је јавно добро њених грађана.
Ово је разлог због кога проф. др Александар Кавчић, свјетски познато име у научним круговима, сваког мјесеца оставља катедру на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, гдје предаје, прелјеће океан и на неколико дана долази у родни Београд да провјери како напредује штампање школских књига које ће поклонити српској дјеци.
Сви комплети за све разреде основне школе биће у такозваној ПДФ форми бесплатно понуђени родитељима за штампање са интернет странице Фондације „Алек Кавчић”, коју је некадашњи ђак Математичке гимназије и студент Електротехничког факултета у главном граду основао како би започео свој филантропски рад у Србији. У разговору за наш лист јуче је открио да је идеју да милион евра, које је одлучио да поклони за унапрјеђење наше науке или образовања, пронашао управо у чланцима које је о овдашњем тржишту уџбеника прије двије и по године објавила „Политика”.
Ангажовао је ауторе који пишу уџбенике у Србији да напишу издања за његову фондацију, нека су већ готова и спремна за слање на одобрење Заводу за унапрјеђење образовања и васпитања, без кога не могу ући у школске клупе. Укључујући све радне листове и енглески језик професор који је предавао и на Харварду и Универзитету Хаваја финансираће стварање и бесплатно у етер пустити више од сто различитих уџбеника, колико их је у оптицају од првог до осмог разреда осмољетке.
- Ако изузмемо енглески, нећу финансирати израду уџбеника за стране језике, оставићу то иностраним издавачима у Србији, „Клету”, „Фрески”, „Новом логосуֲ” и БИГЗ-у. Нека и они нешто зараде. Видио сам то од Американаца. Не дозвољавају они странцима да за њихову дјецу штампају историју, матерњи језик, географију. Послује „Клет” и тамо и, као и свим страним издавачима, дозвољено и одобрено им је само да штампају уџбенике из страних језика.
Ако родитељи у Србији прихвате моје бесплатне уџбенике, тако ће бити и овде. Али могуће је да то и одбију и моја идеја пропадне. Зато се залажем и волим слободно тржиште. Оно ми даје могућност да понудим српским ђацима уџбеник за нула динара, то је моје право- каже професор који је и научни сарадник Математичког института Српске академије наука и уметности.
Кавчић је истраживач који иза себе има осам заштићених патената и радо је цитиран у свјетским научним круговима, а због заслуга четири катедре на Универзитету Карнеги Мелон носе његово име. Новац за Фондацију „Алек Кавчић”, заједно са Универзитетом Карнеги Мелон, добио је на основу рекордне судске одштете за крађу интелектуалне својине, вриједне 750 милиона долара, против мултинационалне компаније „Марвел технолоџис”, а у питању је патент који се од 2003. године користи за производњу свих чипова за читање с магнетских меморија на планети.
Родитељима нуди уштеду од сто милиона евра годишње
Кавчић истиче да фондације имају ограничене буџете и да се његов не мјери десетинама милиона евра. У српску просвјету може да уложи, како каже, „само милион евра”, али је смислио начин како да добит коју ће понудити родитељима буде многоструко већа.
- Желим да уџбеници буду квалитетни, зато их натенане радимо и зато ће трошкови за један изаћи и до максималних 10.000 евра. За нешто више од сто школских књига даћу око милион евра. Али са тим једнократним улагањем сваке године свим ђачким породицама у Србији, укупно, уштедјећу око сто милиона евра, ако се одлуче за моје бесплатне књиге.
Толико, отприлике, родитељи свих основаца у нашој земљи сваке године издвајају за комплете уџбеника који су сада на тржишту. То је инвентивност, то раде српски инжењери, то је прави филантропски рад који има повратни ударац. И то ни предсједник Вучић не може да уради, гледано на годишњем нивоу- наглашава Кавчић.
Прижељкује да му Завод за уџбенике постане конкуренција
Уз медије и уџбеници су средство помоћу ког може да се утиче на формирање јавног мњења, сматра Александар Кавчић и зато каже да држава Заводу за уџбенике, као што је РТС-у, треба да да статус јавног сервиса. Његово рјешење за актуелизовано питање спасења завода је у томе да држава ово јавно предузеће и финансијски узме под своје окриље, а да прије тога број од око 200 запослених преполови.
- На плате запослених годишње ће онда трошити од милион и по до два милиона евра, што за државу и није неки трошак. Заузврат ће креирање јавног мњења, путем завода, бити у рукама државе. Тај дио утицаја никако не смије да припада странцима, јер је образовање дјеце једне нације веома одговоран посао. Завод онда треба све уџбенике да постави на интернет и бесплатно понуди за штампу, да они буду јавно добро српског народа.
Као што ћу ја да учиним. А један дио може да продаје у књижарама, па родитељи да бирају да ли ће сами да штампају или купе готове уџбенике. Од продаје треба да покрију само трошкове штампе и евентуално профитирају до 20 одсто, а не 100 одсто, као што раде домаћи издавачи уџбеника- истиче Кавчић и додаје да би волио да му завод буде конкуренција, па да уз понуђена два бесплатна комплета уџбеника родитељи не би отишли код странаца да купе трећи.