Дуги прекиди у школској настави остављају дубоке и трајне посљедице на дјецу, тврде оксфордски научници на основу података о затварању школа у зонама катастрофа.

Они кажу да су резултати нових студија „релеватни за друге катастрофе, укључујући и пандемију Covid-19“.

Једна од њих показује да су дјеца у областима Пакистана погођеним земљотресом 2005. године на тестовима заостајала чак двије и по године за вршњацима у нетакнутим подручјима и да ће због тога вјероватно зарађивати 15 одсто мање до краја живота.

У другом истраживању амерички научници анализирали су посљедице љетњег распуста, током кога дјеца заборављају оно што су научила, како би на основу тога процијенили штетне ефекте затварања школа због пандемије корона вируса. Резултати наводе на закључак да ће се дјеца вјероватно вратити у учионице са мање од 50 одсто знања из математике.

У међувремену, велика британска студија дугорочних посљедица пандемије на млађе генерације спроводи се на Универзитету у Ексетеру, а према ријечима др Лија Елиота Мејџора, професора друштвене покретљивости, „већ сада је јасно да ће драстични губици кад је учење у питању имати дубоке посљедице на животе многе дјеце и младих“.

– Свака нова недјеља у којој губе наставу доприноси кумулативним штетним посљедицама током животног вијека. Неопходно је упоредити краткорочни ризик инфекције вирусом са дугорочним, али на много начина дубљим, ризицима који се односе на нарушавање перспективе читаве једне генерацију – рекао је он.

Према ријечима Натали Перера, извршне директорке независног Института за образовну политику (EPI), „ђаци широм земље претрпјели су велике губитке у образовању од почетка карантина, при чему су најсиромашнији и најосјетљивији ђаци најтеже погођени затварањем школа“.

Она истиче да се због прекида наставе вјероватно продубио јаз у постигнућу између најсиромашнијих ђака и осталих.

Штетан утицај затварања школа несразмерно је већи код најсиромашније дјеце, оне којима је школа најпотребнија. Процене на основу анкета показују да док већина дјеце учи код куће, чак четвртина проводи мање од два сата дневно радећи школске задатке. Дјеца из најбоље стојећих породица посвећивала су учењу 75 минута више дневно него најсиромашнија дјеца, а једна студија предвиђа да би јаз у постигнућу између дјеце из богатих и сиромашних породица могао да се продуби за више од трећину.

Британски премијер Борис Џонсон бацио је рукавицу лидерима синдиката који блокирају повратак ђака у учионице, рекавши да земља има „моралну обавезу“ да отвори школе сљедећег месеца. Он је у чланку за „Мејл он сандеј“ изјавио да је поновно увођење редовне наставе у овом тренутку његов „национални приоритет“. Претходно је др Мери Баустед, шеф Националног синдиката за образовање, позвала школе да занемаре „пријетње“ владе и одбију да отворе школе ако мисле да то није безбједно.

Модел студија Института за хигијену и тропску медицину у Лондону (LSHTM) и Универзитетског колеџа у Лондону (UCL) показала је, наиме, да би отварање школа без унапријеђења система праћења контаката могло да изазове други талас пандемије, чак 2,3 пута већи од првог, који би наводно проузроковао 250.000 жртава.

Професор епидемиологије инфективних болести Универзитета у Единбургу Марк Вулхаус, међутим, истиче да друга студија, објављена истог дана у часопису „Lancet Child & Adolescent Health“показује да заражена дјеца у аустралијским школама скоро никоме нису пренијела вирус.