Елна Пашагић је супруга синоћ преминулог доктора епидемиолога Шефика Пашагића.
Након смрти супруга, иза којег је остало четверо малољетне дјеце, одлучила је изаћи у јавност и за Klix.ba испричати све оно што се дешавало у посљедњих, кобних, 14 дана.
На самом почетку разговора истакла је да жели испричати истину ради других људи.
-Када се овако нешто догодило љекару који се цијели свој радни вијек од 1987. године бавио јавним здравством, превенцијом у здравственој заштити и превенцијом заразних обољења… Шта ће се догодити неком пензионеру, неком човјеку из радничке класе- говори Елна.
Њен супруг др Шефик Пашагић је добио температуру око 21. марта када је био код куће.
-Након два дана повишене температуре назвали смо ДЗ Вразова, јер смо пријављени ту, али мјесто пребавалишта нам је Ново Сарајево. Ја сам рекла да је супруг болестан, а с обзиром на то да је оваква ситуација, мора се прво позвати, јер се не може ићи директно у Дом здравља. Из ДЗ Вразова су ми рекли да мој супруг треба почети пити антибиотик Клацид. Без прегледа и без икаквих налаза- испричала је.
Каже да је питала да ли је то паметно те да ли неко може доћи код њих кући како би прегледали др Пашагића. Такођер каже да је њен супруг био спреман одмах се тестирати на коронавирус како би заштитио све остале.
-Рекли су ми да немају заштитне опреме да дођу и узму брис, а немају ни брисева. Рекла сам да онда неко треба доћи, ако он не може у Дом здравља, ни у приватну клинику. Неко треба доћи, или из Дома здравља или из Хитне помоћи. Рекли су ми да назовем Хитну. У Хитној су ми рекли да се јавимо Породичној медицини Вразова. Поново зовем Вразову, али ми кажу они не могу изаћи јер немају заштитне опреме- присјећа се Елна.
Позиви, позиви, позиви…
Др Шефик Пашагић, каже његова супруга, почиње узимати антибиотик Клацид, али темпратура му није спала ни трећи ни четврти дан.
-Поново зовем, а докторица из Дома здравља Вразова ми каже да зовем Дом здравља Омер Маслић, јер нам је мјесто пребивалишта у Новом Сарајеву. Ја им кажем да је пацијент четврти дан под температуром те питам да ли је заиста битно гдје је мјесто пребивалишта и да могу по картону наћи све. Затим зовем ДЗ Омер Маслић, ту ми др. Сања Солдо каже да је Шефик њен пријатељ и да морамо звати Епидемиолошку службу-.
Елна затим зове Епидемиолошку службу гдје јој кажу да су немоћни, јер они само могу узети брис, али не могу тек тако, јер има процедура.
-Из Епидемиолошке службе Шефика питају да ли је имао ранији контакт с неким ко је заражен, да ли је негдје путовао и слично. Одговарамо им да ништа од тога није било, али и да јесте био с неким ко је заражен, можда не зна, с обзиром на то да сви можемо бити клицоноше.
-Ту нам кажу да нема епидемиолошке слике. Ја им кажем да је Шефик епидемиолог и да ваљда он зна има ли епидемиолошке слике или не. Тражили смо да неко дође, да виде да ли антибиотик Клацид дјелује или не, јер четврти дан и даље има температуру- прича Елна.
Након тога поново зове ДЗ Омер Маслић, а ту сазнаје да они немају заштитну опрему да дођу кући, јер не знају је ли заражен.
-Ја сам сутрадан, пошто имамо приватну фирму Санитација, послала у ДЗ Омер Маслић 4 одијела једнократна – специјална. Дан прије су ме звали у Санитацију да као приватна фирма дамо јавној установи заштитна одијела. Замислите тог здравства и те организације. Ја сам рекла да ћемо поклонити одијела, само нека изађу на терен- каже Елна.
-Шефик опет сутрадан има температуру, опет ја зовем. На крају је др. Сања Солдо дошла код нас, без заштитног одијела, с маском и рукавицама, и како је рекла, дошла је јер је Шефик њен пријатељ. Слушалицама га је прегледала и рекла да нема никакве упале плућа. Дала је упутницу да уради лабораторијске налазе, али не у ДЗ Омер Маслић, него у Вразовој- .
Дани пролазе…
С обзиром на то да је била субота навече, присјећа се, чекали су понедјељак.
-Опет зовем Вразову, упућују ме у Омер Маслић. Јавља се један љекар и каже ми да би они дошли, али да немају заштитне опреме и не знају је ли пацијент заражен. Питам их да ли они могу јавити Епидемилошкој служби да дођу и узму брис- говори наша саговорница.
Истиче да су дани пролазили у разговорима, да је Шефик из дана у дан пропадао, а да нико ништа није подузимао.
-Дошли су 31. марта и узели брис. Ту нам је помогла једна епидемиологиња из Завода за јавно здравство. Рекла је да ће изаћи на терен, а до тада нису имали довољно тестова. Значи, није било тестова, а не да није било епидемиолошке слике- закључује супруга преминулог доктора Пашагића.
Сазнајемо да је др. Пашагић звао своје пријатеље и специјалисте пулмологе који не раде на КЦУС-, али су врхунски стручњаци попут проф. Др Зехре Диздаревић и молио их за помоћ.
-Она му је рекла да он није једини случај и да је зову и други пацијенти којима није пружена медицинска помоћ односно преглед. Такођер је звао и др Пулмолога Хаџимуртезића који би у оваквим ситуацијама, без обзира што су у пензији, дали свој допринос и дугогодишње искуство у лијечењу и заштити пацијената- говори Елна.
Долази 1. април и из Завода за јавно здравство породици Пашагић потврђују да је налаз на коронавирус негативан.
-У међувремену смо урадили приватно комплетну крвну слику и ту видимо да је анемичан, да организам пада. Епидемиолог ми јавља да подигнемо налаз у ДЗ Омер Маслић. Ту доносим приватне налазе да покажем да је анемија. Ако је негативан налаз, како Шефик и даље има температуру и почиње кашљати, поред антибиотика. Ту ми кажу да се требам смирити те да супругу почнем давати цвеклу и шпинат, да се побољша крвна слика. Њему је жељезо било 4, а мушкарци треба да имају између 15 и 30. Рекла сам им да је можда бактеријска упала плућа, питала сам да ли то требам ја њима говорити- присјећа се.
Након тога је за супруга тражила да му дају упутницу за Клинички центар, односно за Подхрастове (Клиника за плућне болести).
-Тада ми у ДЗ Омер Маслић кажу да идем у Вразову. То сам одбила, јер више нисам могла разговарати тако, цивилизовано. Захтијевала сам упутницу за КЦУС без обзира на то што је налаз негативан. Написали су му упутницу за Подхрастове, иако сам мислила да ће прво КЦУС урадити анализе, па да они даље шаљу на Подхрастове- говори Елна.
Након тога, када су добили негативан налаз на коронавирус, са супругом одлази у приватну клинику Al Tawil гдје ради ЦТГ плућа и ултразвук абдомена.
“Добијамо налаз да су му оба плућна крила упаљена и да му је крвна слика лоша. Долазимо кући, он једва дише. Зовем Хитну помоћ да га превезу с упутницом на Подхрастове, јер не може аутом. Два сата је чекао Хитну. Два сата јер су се свађали са ДЗ Вразова и ДЗ Омер Маслић ко ће доћи по пацијента, зато што је упутница за Подхрастове. Ја дижем панику, зовем његове колеге, молим их да ријеше ситуацију или да мени допусте да га возим с обзиром на то да више немамо времена”.
Након два сата стиже Хитна помоћ, с возачем и медицинским техничаром.
“Тада медицински техничар сједа с возачем напријед и оставља пацијента назад самог и превозе га горе. Када је стигао на Подхрастове, кажу му да се мора радити ретестирање на коронавирус. На другом тестирању је такође био негативан, по пријему у Подхрастове. Уз такву исцрпљеност он сједи у чекаоници (гдје је изолаториј) од 5 поподне до 12 навечер и чека налаз трећег теста да на основу њега одлуче да ли иде с пацијентима негативним или позитивним на коронавирус. Он ту сједи на столици, једва дише и чека резултате. На крају га пребацују у собу.”
Елна се присјетила и да су њеном супругу, када је стигао у Клинику за плућне болести, казали да је “залутао”.
“Када је питао како је залутао, рекли су му да му плућа нису толико угрожена и да је тест негативан. Али су га оставили јер им је колега љекар. А онда је био позитиван на ретестирању”.
Резултати трећег тестирања су стигли ујутру и показали да је др Шефик Пашагић тада позитиван на коронавирус.
-То је већ 2. април. Без терапије и кисика је био скоро 24 сата. Ја их као здравствени радник молим да му дају терапију, да му дају трансфузију крви, да се мало опорави јер је исцрпљен. Ту ми кажу да ја не требам сугерисати и да се не мијешам, што сам и испоштовала- каже Елна и додаје да су 2. априла око 16 сати њеном супругу укључили терапију и дали му кисик.
“Стање је све горе било, и 3. и 4. априла с обзиром на то да терапија очито није дјеловала. Питала сам се да ли су погријешили, да ли су требали реаговати бактеријски лијековима, да ли су тачни тестови да је сада позитиван…”
Тада ми Шефик јавља да и даље има температуру, да чека по три сата да му дају парацетамол.
“Зовем горе и питам зашто чека на парацетамол, а одговарају ми да због недостатка опреме не могу улазити често код пацијената. Ја сам тада понудила да донирам 200 заштитних одијела, не само за мог супруга, него за све пацијенте. Одговарају ми да то требам видјети са шефом за донације”.
Коначно, јуче, 5. априла, Елна је позвала Подхрастове и питала зашто њеном супругу четири дана нико није урадио налазе крви.
-Ту ми говоре да још није вријеме за трансфузију и да се не требам мијешати. Кажем им да ако ће ићи на респиратор, мора примити анестезију, а не може се примити анестезија без раније урађених налаза- прича нам супруга преминулог епидемиолога.
Зашто нису урађени налази прије анестезије?
-Он ми се јавља јуче, око 15:15 сати, и каже ми да иде на респиратор. Молио ме да видим може ли ико помоћи, јер је он толико помагао свима, толико давао… Видио је да му нико ништа не помаже. Ухватио га је страх, био је свјестан колапса у здравству. Питао ме како ће га увести у анестезију без налаза, без прегледа и анализе крвне слике- препричава нам Елна посљедњи разговор са супругом.
Око 16 сати породица Пашагић је добила информацију да ће Шефика око 16 сати ставити на респиратор.
-Чекамо 17 сати да нам јаве да ли је завршена анестезија, интубирање и стављање на респиратор. Зовемо неколико пута, нико нам се не јавља. У 18 сати су нам јавили да је преминуо. Питам како је преминуо, а одговарају ми да је преминуо када су му дали анестезију. Нису га ни ставили на респиратор. Казали су ми да не могу вадити налазе на том одјељењу, а ја сам их то јутро опомињала да му ураде налазе и крвну слику- испричала је Елна.
Пред крај разговора истиче да је др Шефик Пашагић био здрав човјек и да је редовно обављао превентивне прегледе у Загребу и Београду. Каже, то може потврдити, проф. др кардиолог Чикеш као и цијели његов тим те др Радиолог Скyаров из Загреба.
-Стално је напомињао да је здравствени систем БиХ изгубио врхунске љекара, зато је као превентивац своје прегледе и прегледе своје обитељи вршио ван БиХ- додала је те истакла да се у вријеме пандемије морало ангажирати посебно медицинско особље које може одговорити својим искуством у пракси и науци те на основу тога бити спремани на лијечење пацијента у оваквим околностима.
-У пракси при пружању медицинске скрби пацијената нису оперативни што доказује и наш случај. Хитна медицинска помоћ и хитни медицински тимови домова здравља не могу одговорити и нису спремни. Одговорно тврдим- додала је.
Др Пашагић је, каже његова супруга, био спортиста, тренирао је и није имао никаквих проблема.
“Он је имао 60 година, али срце као да је спортиста од 30 година, то се може потврдити, проф. др Шефик је био познат по томе да је превентиван, да је водио здрав живот. И да он, такав човјек, њима умре, а да га нису ни ставили на респиратор. Замислите када се то деси некоме ко се бори у нашем систему, стално је апеловао на дератизацију, па кад се корона појавила… Он је молио да га прегледају, да му дају упутницу. Он је звао своје колеге да их пита шта да раде”.
Иза Шефика Пашагића остала је супруга и троје малољетне дјеце. Од 10, 12 и 14 година. Његови родитељи остали су без сина.
-На крају поручујем да они који се боје и немају заштитне опреме – не требају се бавити здравством. Не можете то радити ако се бојите, ако нећете да изађете на терен. Нека иду на боловање па да знамо колико здравствених радника имамо. Ако сте прихватили то радити, морате изаћи на терен. У свим земљама свијета је омјер опорављених и умрлих 4:1. Код нас човјек умре кад је здрав. Питам и бринем се шта ће се десити с другима. Страшно- завршила је Елна Пашагић уз напомену да у кризним штабовима морају бити стручни љекари и превентивци који ће адекватно организовати медицинске тимове да одговоре задатку кад је најпотребније и у правом тренутку како се не би дешавали пропусти.
Др Шефик Пашагић је био признати стручњак, а о томе говори и чињеница да је био члан Свјетске здравствене организације за Југоисточну Европу и члан епидемиолошке коморе САД-а и БиХ.