Овогодишња суша задала је велики ударац пољопривредницима у Српској који се суочавају са значајно мањим родом воћа и поврћа, док су приноси кукуруза готово у потпуности уништени.
И оно пољопривредних производа што је некако опстало, лошег је квалитета, тако да ће углавном завршити у индустријској производњи или као сточна храна.
Домаћи произвођачи подсјећају да им је прошлогодишња суша такође задала велики ударац, али да ће их ова докусурити.
Несташица
Ништа боље неће проћи ни грађани Српске јер нас, упозоравају пољопривредници, ускоро чека несташица хране, чије ће цијене, због слабе понуде, неминовно ићи горе.
Из Удружења пољопривредника Семберије и Мајевице поручују да ће тражити проглашење стања елементарне непогоде. Захтијевали су то и прошле године, али им није удовољено.
– У Семберији је суша узела данак и задала ударац ионако осиромашеном аграру! Пољопривредници покушавају да спасу што се спасти да, тако што сијеку кукуруз за силажу која, међутим, неће бити ни приближног квалитета како смо очекивали. На њивама је кукуруз, практично, скуван. Плашимо се да ће нас ова година докусурити – упозорава за Српскаинфо предсједник овог удружења Саво Бакајлић.
Према његовим ријечима, принос кукуруза ове године ће бити мањи за чак 80-90 одсто што значи да ће, у најбољем случају, опстати тек петина ове житарице.
– Међутим, и то што преживи сушу, углавном у сливу Саве и Дрине, биће лошег квалитета. На појединим локалитетима све је изгорјело. Дакле, бићемо у великом проблему кад је ријеч о сточној храни, па ће многи пољопривредници морати да распродају стоку, што значи да у све већој мјери остајемо без хране, док ће увоз само расти. Предложићемо да Влада прогласи стање елементарне непогоде, бар као покушај да се спасе ово мало пољопривредника што је остало. Логично је да ће се сљедеће године још мање сијати јер се људима, једноставно, не исплати бавити земљом. А испаштаће и грађани, што ће посебно доћи до изражаја на јесен и зиму, кад не буду довољно хране, а цијене скоче – упозорава Бакајлић.
Наводњавање
Из Удружења повртара РС поручују да су, због суше, цијене појединих повртарских култура већ далеко више него што би било да је година била како треба. Наглашавају да нам значајнија поскупљења тек слиједе.
– Због екстремних температура поврће је страдало и код оних који имају системе за наводњавање. Наиме, период суше је био дуг, па је неке културе требало наводњавати свака три-четири дана што многи, свакако, нису могли. С друге стране, поједине културе, и поред наводњавања, не могу да поднесу високе температуре – објашњава за Српскаинфо предсједник овог удружења Бране Мастало.
Према његовим ријечима, због суше је принос кромпира за 20 до 30 одсто мањи од очекиваног.
– Такође, угрожене су и касније сорте многих повртарских култура на отвореном, попут купуса, паприке, парадајза. И поред наводњавања, плодови који су над земљом прогоре. Осим кромпира, за скоро трећину ће бити мањи приноси и многих других врста поврћа. Произвођачи ће ову годину завршити с великим минусом у пословању – упозорава Мастало.
Додаје да ће се мања понуда засигурно одразити на раст цијена.
– Килограм херцеговачког кромпира већ је 0,7 КМ, а биће и преко једне марке. Због лошег рода нећемо га имати довољно, можда до краја године, не даље. Тако је и с другим повртарским културама, којих ће бити мање и које ће бити скупље. На примјер, далеко је мањи принос и купуса, чије су главице ситне, упркос наводњавању – истиче Мастало.
Ситни плодови
За главу су се ухватили и домаћи воћари, који поручују да ове године трпе изузетно велику штету.
– С проблемима смо почели да се суочавамо још у прољеће, када су на високе температуре ударили мразеви. Онда је дошло љето, са врућинама и недостатком падавина, док око 95 одсто воћара нема системе за наводњавање, нити доступну техничку воду. А ко год није наводњавао имаће лош род и квалитет – каже за Српскаинфо предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић.
Наглашава да ће ове године принос воћа за 50 одсто бити мањи од планираног.
– Због неповољних временских прилика, неке сорте чак нису ни родиле. Код оних које јесу, имамо умањен род, ситне плодове, лош квалитет. Крушка је у неким дијеловима РС солидно родила, али ће, због високе температуре и недостатка воде, 80 одсто рода завршити у индустријској производњи. То значи да продајом нећемо моћи да покријемо ни трошкове нафте – истиче Дојчиновић.
Кад је ријеч о јабуци, неке сорте такође нису родиле, попут златног делишеса, грени смита и гале.
– Род ајдареда је за 50 одсто мањи од планираног, а ради се о сорти која је најзаступљенија код нас. Од онога што је опстало бар половина ће завршити у индустрији. Шљива је родила изузетно добро, али је лошијег квалитета, јер је нагло сазрела. Све у свему, на нас су се ове године обрушили велики проблеми од којих ћемо се тешко опоравити – поручује Дојчиновић.