Српска православна црква /СПЦ/ прославиће сутра Рођење Пресвете Богородице - Малу Госпојину, један од највећих завјетних празника.

На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету у дому Јоакима и Ане рођена Света Д‌јева Марија, који су дуго били без д‌јеце. Већ стари, они су се усрдно молили Богу да им подари дијете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, дарујући им сина Исака.

Јоаким једном оде у пустињу, гд‌је је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.

Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под ловоровим дрветом, Ани се јави анђео Божији и рече јој да је њен вапај допро до Небеса и да ће убрзо постати мајка. Ана се на те ријечи завјетова да дијете, које буде родила, мушко или женско, посвети Господу Богу, да му служи цијелога вијека.

И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку.

Када дође вријеме, старица Ана роди кћерку, којој над‌јену име Марија, што значи висока или господарећа.

Д‌јева Марија, плод молитава својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се Богу и завјетовала њена мајка Ана.

Са 14 година Д‌јева Марија се вратила у Назарет гд‌је јој је, према предању, саопштена благовијест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колијевци обавезан је мотив православних икона и средњовјековних манастирских фресака.

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. вијека.

Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно мјесто у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовијести, Успење Пресвете Богородице /Велика Госпојина/ и они који обиљежавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.