Архитекта Александар Дероко пројектовао је Капелу видовданских хероја на Кошеву у коју су уграђени крстови и споменици са најстаријег сарајевског градског гробља на Царини, како би се сачували као свједочанство српског трајања у Сарајеву, изјавио је Срни публициста Драган Мијовић.
Мијовић напомиње да је послије година одлагања и разних тешкоћа, старо српско гробље на Царини које се налазило на Маријин двору коначно 12. марта 1939. ексхумирано по одобрењу црквених власти.
- Том приликом је са гробљанске парцеле, површине близу 18 дунума, прекопано око 1.500 гробница, које до тог рока није ексхумирала родбина. Тако је створен слободан простор на којем ће се касније подићи зграда Скупштине и Извршно вијеће Социјалистичке Републике БиХ - подсјећа Мијовић.
Мијовић наводи да су радници прекопали хиљаде метара кубних земље под руководством Уроша Богдановића, док је стручно евидентирање са описима гробница и споменика вршио српски угледни научник Владислав Скарић.
Он каже да је ријешено да се посмртни остаци из тих гробница сахране у заједничку крипту на кошевском гробљу Светих архангела Михаила и Гаврила, у народу тада крштено као "Ново гробље" иако је отворено 55 година раније, када су аустроугарске власти забраниле сахране "на Царини".
- Међутим Српско-православној црквеној општини сарајевској је главобољу задавало питање шта учинити са више од 1.700 споменика и разних камених фрагмената, свједока вијекова, који су за Србе имали велику историјску и симболичку вриједност - напомиње Мијовић.
АЛЕКСАНДАР ДЕРОКО У САРАЈЕВУ
Мијовић истиче да се може слободно рећи да је срећна околност што је тих година у Сарајеву често боравио чувени српски архитекта, академик Александар Дероко, као пројектант нове цркве Преображења у Новом Сарајеву.
- Завршени храм је, уз присуство десетина хиљада Срба из Сарајева и околине 1940. године на најсвечанији начин освештао Његова светост патријарх српски Гаврило. Дероко је тада консултован и о будућој спомен-капели видовданским херојима на кошевском гробљу, чија градња је још од ослобођења 1919. године била у плану, ради достојне сахране костију младобосанаца. Она ће се подићи на мјесту старе дотрајале дрвене капеле, коју је 1896. године о свом трошку саградио угледни сарајевски подначелник, трговац Петракија Петровић - рекао је Мијовић.
Прихватајући да сачини и пројекат нове капеле у српско-византијском стилу, истиче Мијовић, велики умјетник је предложио генијално рјешење.
- Имајући на уму трајну заштиту надгробних споменика са Царине, он предложи њихово узиђивање у капелу. На тај начин био би очуван и врло увјерљив доказ историјског трајања српског православног народа на обалама Миљацке, који је вијековима представљао значајан, а у неким областима и доминантан сегмент градске популације у смислу његовог привредног, културног и политичког развоја - каже Мијовић.
Мијовић напомиње да је Скарић у ту сврху пробрао најљепше примјерке крстова, плоча и разних фрагмената рустичних текстура, издвојивши њих око 600 са очуваним рељефима и симболима.
- Већина је била у облику изврнутог слова `Т` што је била једна од важних карактеристика споменичке културе сарајевских Срба. Претежно начињени од камена сланика и домаће хреше, многи споменици бјеху врхунски занатски радови тог времена, испод длијета вјештих сарајевских `ковача` како су давно називали клесаре - прича Мијовић.
Он истиче да је све то са пуно пажње транспортовано на кошевско гробље.
- Дероко је од разнородних облика тог надгробног камена направио својеврсни колаж, брижљиво компонујући те монументе у фасаду капеле у поступку `сполије`, симболички повезујући кости видовданских мученика са старим каменим насљеђем - рекао је Мијовић.
КОВЧЕЗИ МЛАДОБОСАНАЦА
Мијовић напомиње да се узидани споменици са исклесаним именима покојника могу и данас јасно видјети. Он појашњава да је тако фасада добила одређену грубост и патину, попут манастирских параклиса.
- Капела са својом криптом има карактер маузолеја, јер су испод крипте под олтаром смјештени ковчези младобосанаца, па је пројектант нагласио њен унутрашњи сјетан меморијални карактер. Дероко је на тај начин послао упечатљиву поруку да је капела двоструки споменик и, поред тога што чува сјећање на Принципа и другове, она је чувар српског материјалног насљеђа из претходних вијекова - истиче Мијовић.
Жељка Домазет
