У Крковима у општини Невесиње сутра ће бити обиљежена 151 година од Невесињске пушке.

Обиљежавање историјског догађаја од републичког значаја "Устанци Срба у Херцеговини – Невесињске пушке" организују одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.

Програм почиње у 11.00 часова служењем помена код споменика херцеговачким устаницима у Крековима. Полагање вијенаца и цвијећа планирано је за 11.15 часова, док ће од 11.30 услиједити обраћања званичника и умјетнички програм, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.

Прва Невесињска пушка избила је 9. јула 1875. године у Крековима као устанак против османске власти. Убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, прерастајући у српско-турски рат.

Посљедице устанка одразиле су се и на међународној сцени. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ, преноси Срна.

Под називом Невесињска антифашистичка пушка обиљежава се и оружани отпор усташама, који је започео 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 мјештана у селу Удрежње код Невесиња.