Из Сребренице и Братунца сутра се организују традиционална поклоничка пјешачења на ктиторску славу Светог цара Уроша Српског и литургију у средњовјековном Манастиру Свете Тројице у Сасама, изграђеном 1242. године.
Вјерници и чланови Српског културно-просвјетног друштва "Свети деспот Стефан Лазаревић" из Сребренице ће креути у 6.00 часова од Цркве Светог Архангела Михаила на православном гробљу у Сребреници.
У исто вријеме, након молитве за срећан пут, кренуће чланови Светосавске омладинске заједнице и други вјерници из порте Цркве Успења Пресвете Богородице из Братунца према 15 километара удаљеном средњовјековном манастиру у Сасама код Сребренице.
Ово је 12. година да се из Сребренице пјешачи 15 километара дугом дионицом преко Залазја и поред рудника олова и цинка у Сасама на ктиторску славу манастира Сасе.
Ходочасници ће на Залазју, код спомен-обиљежја Србима из овог села, настрадалим у два посљедња рата одати почаст убијеним и погинулим и прислужити свијеће.
Колона ходочасника, која креће из Братунца, проћи ће кроз села Побрђе, Вољевицу и Бјеловац, одати почаст на мјесту погибије групе српских бораца у Биљачи, да би се код рудника у Сасама састали са сребреничким ходочасницима и заједно препјешачили посљедња два километра до манастира.
Поклоничко пјешачење из Братунца традиционално организује Светосавска омладинска заједница у сарадњи са Српском православном црквом из овог мјеста. У манастиру ће у 10.00 часова присуствовати Светој архијерејској литургији, а потом у 12.00 часова и славском обреду. За оне који посте биће омогућено причешћивање.
Повратак је организован аутобусима.
Интересовање за поклоничко путовање, посебно младих, исказано је и ове, као и претходних година када је више од стотину учесника кретало из Сребренице и толико из Братунца према средњовјековном Манастиру у Сасама, који је био духовно средиште српског народа кроз вијекове, чак и када је био порушен.
Манастир Сасе изграђен је 23 године након добијања аутокефалности Српске православне цркве и 10 година након успостављања Митрополије у Сребреници, чије је сједиште једно вријеме било у овом манастиру у којем је, према легенди, столовао и Свети деспот Стефан Лазаревић.