Парк великана српског здравства, биће отворен сутра у кругу Болнице „Србија“ у Источном Сарајеву, као трајни подсјетник на значајну улогу медицинских радника у најтежим историјским раздобљима на простору Сарајевско-романијске регије.

Парк је изграђен као меморијални и едукативни простор посвећен генерацијама љекара, медицинског особља и свих здравствених радника који су од краја 19. вијека градили темеље здравства у Сарајеву и околини.

У централном дијелу парка налази се спомен-обиљежје у облику крста, док интерактивни дигитални панели доносе историјске податке о ратним болницама Српског Сарајева, здравственим радницима, као и статистички подаци о броју хоспитализованих рањеника и цивила.

Пројекат обухвата и савремено уређење простора кроз постављање урбаног мобилијара чиме је формирана функционална и естетски јединствена цјелина.

Централни простор замишљен је као вишенамјенски, који поред пјешачких комуникација омогућава и различите садржаје, чиме парк добија шири друштвени и едукативни значај.

У оквиру парка планирано је и постављање бисти истакнутих љекара и медицинских стручњака, чиме ће бити трајно обиљежен њихов допринос развоју здравства од 19. до 21. вијека.

Овај парк подигнут је у част великана српског здравства, који су у Одбрамбено-отаџбинском рату, вођени хуманошћу и позивом да спасавају животе, поднијели немјерљиву жртву, остављајући иза себе трајно свједочанство пожртвованости и човјечности.

Вриједан око 650.000 КМ, овај комплекс финансирао је Град Источно Сарајево, а његова реализација започета је 2024. године. 

Од борбе против туберкулозе до савремене медицине

Коријени организованог здравства на овом подручју везују се за оснивање првих санаторијума и борбу против заразних болести, посебно туберкулозе. Један од најзначајнијих тренутака био је оснивање санаторијума у Касиндолу 1921. године, који је временом прерастао у важну здравствену установу. Током деценија, развој здравства настављен је кроз јачање болничких капацитета, оснивање клиника и образовање медицинског кадра.

Посебно мјесто у тој историји заузима период Одбрамбено-отаџбинског рата, када је на подручју тадашњег Српског Сарајева дјеловало пет ратних болница: Коаран, „Жица“ у Блажују, болница Главног штаба Војске Републике Српске на Сокоцу, као и болнице Касиндо и „Ернест Грин“ у Нахореву. У изузетно тешким условима, без адекватних болничких капацитета, у овим установама лијечено је око 700.000 рањеника и цивила, што свједочи о организованости и значају здравствене службе у ратним околностима.

Болница у Касиндолу у том периоду прераста у општу болницу са развијеним хируршким и другим службама, укључујући и дијализу, чиме постаје централна здравствена установа за српско становништво овог краја. Након рата, она преузима улогу носиоца здравственог система Источног Сарајева, а тај континуитет развоја крунисан је отварањем савремене Болнице „Србија“ 2018. године, која данас представља кључну установу секундарне и дијелом терцијарне здравствене заштите у овом дијелу Републике Српске.