Српска православна црква сутра прославља Светог цара Константина и царицу Јелену.
Цар Константин остао је упамћен као владар који је 313. године донио Милански едикт, којим је хришћанима омогућена слобода вјероисповијести и окончан њихов вишегодишњи прогон.
Током своје владавине пружао је значајну подршку Цркви, дајући јој бројне привилегије и учествујући у очувању њеног јединства.
Уочи одлучујуће битке против римског цара Максенција, Константин је на небу угледао сјајан крст са поруком да ће под тим знамењем побиједити. Након побједе наредио је да се крст носи испред његове војске, а исте године издао је Милански едикт.
Касније је на обалама Босфора подигао нови град, Константинопољ, који ће постати једно од најважнијих средишта хришћанског свијета.
Константин је 325. године сазвао Први васељенски сабор у Никеји, на којем је осуђена Аријева јерес и потврђено православно учење.
Велики допринос ширењу и учвршћивању хришћанске вјере дала је и његова мајка, света царица Јелена. Пронашла је Часни крст на којем је распет Исус Христос, те подигла Цркву Васкрсења на Голготи и бројне друге светиње у Светој земљи.
Царица Јелена упокојила се 327. године, док је цар Константин преминуо десет година касније, 337. године, у Никомидији. Сахрањен је у Цркви светих апостола у Цариграду.
Због свог доприноса ширењу хришћанства и јачању Цркве, цар Константин и царица Јелена у православној традицији поштују се као равноапостолни светитељи.
