Српска православна црква (СПЦ) сутра ће обиљежити Видовдан, један од најзначајнијих празника у српском духовном и историјском календару, посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима пострадалим у Косовској бици 1389. године.
Видовдан, који је у календару СПЦ обиљежен црвеним словом, представља дан молитвеног сјећања на косовске јунаке, али и симбол вјере, жртве и истрајности српског народа кроз вијекове. Косовска битка, вођена 28. јуна 1389. године по новом календару, сматра се једним од преломних догађаја српске историје, а лик кнеза Лазара остао је трајно уткан у национално предање као симбол опредјељења за духовне и хришћанске вриједности.
Назив празника везује се за Светог Вида, ранохришћанског мученика поријеклом са Сицилије, који је, према „Прологу“ владике Николаја Велимировића, пострадао у вријеме римског цара Диоклецијана, једног од највећих прогонитеља хришћана.
На видовданским литургијама у храмовима СПЦ посебно се молитвено помињу кнез Лазар и сви косовски мученици, чија је жртва оставила дубок траг у историји, духовности, етици и традицији српског народа.
Истог дана Црква прославља и старозавјетног пророка Амоса, чији је празник уједно и крсна слава кнеза Лазара. Према предању, уочи Косовске битке кнез Лазар се са својим велможама причестио у Цркви Самодрежи код Вучитрна, припремајући се за бој који ће обиљежити српску историју и колективно памћење.
СПЦ на Видовдан молитвено прославља и патријарха српског Јефрема, који је изабран за поглавара Цркве 1375. године. Он је одиграо значајну улогу у очувању јединства Српске цркве и државе у вријеме великих искушења, а предање биљежи да је 1382. године крунисао кнеза Лазара за цара.
Видовдан је кроз историју био датум бројних важних догађаја за српски народ. Поред Косовске битке, за овај дан везују се и атентат у Сарајеву 1914. године, који је означио почетак Првог свјетског рата, као и доношење Видовданског устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921. године. Због тога Видовдан заузима посебно мјесто у историјској свијести и културном насљеђу српског народа.
