Свјетски дан борбе против сиромаштва БиХ је дочекала у сиромаштву.

Толиком да, према тврдњама стручњака, свака шеста породица живи испод апсолутне линије сиромаштва, што значи да ти људи не могу да подмире основне егзистенцијалне потребе, односно они најчешће немају шта да једу, немају новац да плате струју, воду или гријање, да купе одјећу...

У Републици Српској у 2022. години 10.986 грађана није имало довољно прихода за издржавање, док је 22.320 људи било у стању различитих социјално-заштитних потреба, подаци су Републичког завода за статистику, а када се у обзир узме цијела БиХ, таквих је на десетине хиљада. Према подацима Свјетске банке и Уједињених нација, више од милијарду људи на свијету живи са мање од једног долара дневно, што је 1,85 КМ.

А ако мислите да је ту крај лошим вијестима, преварили сте се.

- Према међународним стандардима, скоро половина дјеце у БиХ живи у сиромаштву, а слободно можемо рећи да у сиромаштву живи и 80 одсто пензионера у земљи. Посебно забрињава то што се број дјеце која живе у тешком сиромаштву повећава - тврди Бранко Тодоровић, извршни директор Хелсиншког одбора за људска права.

Ситуацију додатно погоршавају енормна поскупљења, која нису праћена растом плата и пензија, а да не говоримо о социјалним давањима.

Да је ситуација тешка, признаће и они који имају просјечна, али и нешто боља примања за бх. услове, јер ће ријетко ко од њих негирати да га бар у једном тренутку није погодило то што не зна да ли ће хљеб, млијеко или јаја сутра имати исту цијену.

- Када погледамо потрошачке корпе, реалне трошкове живота у БиХ, онда ће нам то бити јасан показатељ да смо једна од земаља у Европи у којима становништво живи најсиромашније. Тачније, свака шеста породица у БиХ је испод линије апсолутног сиромаштва. Ту смо заједно са Молдавијом - каже Тодоровић за "Независне".

Све наведено пише и у извјештајима међународних организација које се баве питањима сиромаштва и животним стандардом, али, очигледно не и извјештајима и изјавама надлежних у БиХ, који, осим што се утркују у националним препуцавањима те у борби да дођу до удобних фотеља, неће да изусте да глад и жеђ не познају вјеру и нацију.

- Од врха државе па до најнижих нивоа не води се рачуна о грађанима. БиХ има ресурсе, али се они не користе. Други разлог је енормна корупција. Озбиљни подаци показују да власт и политичари годишње у БиХ украду, злоупотријебе или упропасте на различите начине више од три милијарде КМ. Само замислите да тај новац није 'упропаштен', па овдје не би било сиромашних - тврди Тодоровић, који подсјећа да БиХ, као, уосталом, и друге државе, има обавезу према грађанима да им на неки начин обезбиједи запослење, зараду и живот достојан човјека.

- Ако то не може, онда имају обавезна социјална примања, давања, прије свега, према дјеци или онима који су немоћни и не могу да зараде. Међутим, наша држава потпуно игнорише ту своју социјалну улогу. Она је сведена на минимум - додао је Тодоровић.

Економиста Адмир Чавалић истиче да ни Федерација БиХ нити Република Српска немају социјалну карту, која би им дала много јаснији увид у то коме је помоћ заиста потребна и ко се налази у стању свакодневне социјалне потребе.

Он наводи да ситуација није лоша само у вези с питањем апсолутног сиромаштва, већ и релативног, а које, подсјећа, подразумијева упоређивање стања са другим државама.

- Сиромаштво је јако изражено и у региону, дакле Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Косову. А такође, када се компарирамо са чланицама ЕУ, видјећемо да је животни стандард код нас много нижи - каже Чавалић за "Независне новине".

Међутим, оно за шта он сматра да у причи о сиромаштву не смије бити изостављено, поготово када је ријеч о приходима, јесте то што значајан дио бх. економије чини сива економија, па се подаци често не поклапају са стварним стањем.

- То конкретно значи да се доста нашег укупног дохотка не идентифицира као минимални формални доходак. Са друге стране, неформално, грађани БиХ остварују одређене неформалне дохотке, да ли кроз рад на црно или путем иностранства. Дакле, при процјени сиромаштва, ови подаци се не узимају у обзир - појашњава Чавалић.

Додаје да је у БиХ карактеристично и то што трошкови нису исти од града до града.

- Трошкови живота су много скупљи у Сарајеву, него у некој мањој општини. А грађани све више иду ка урбаним мјестима и тако им се повећавају трошкови - рекао је он.

Овом проблематиком недавно се бавио и сајт "Нумбео", који је објавио колико новца је потребно четворочланој породици за живот у већем граду у БиХ, а колико појединцу.

Тако процјене кажу да четворочлана породица у Сарајеву, без најма стана, треба да издвоји 3.783 КМ, а појединац 1.127 КМ. На другом мјесту је Мостар, у коме је породици од четири члана потребно 3.746 КМ, а појединцу 1.101. Слиједи Бањалука, гдје трошкови на мјесечном нивоу износе 3.729 КМ, а појединца 1.104 КМ.

На четвртом мјесту је Бијељина, гдје процијењени мјесечни трошкови за четворочлану породицу износе 3.647 марака, док је појединцу потребно 1.066 КМ.

Пише: Радош Крстојевић