У Републици Српској све више се људи лијечи од алкохолизма и наркоманије, а број оних који су због овог проблема потражили стручну помоћ је, за само пет година, скочио за скоро 49 одсто.

Према подацима Института за јавно здравство РС, крајем прошле године у Српској су била регистрована укупно 573 лијечена зависника, а у 2014. години њих 385, док је примарно средство зависности хероин у 73,5 одсто случајева.

Јасно је да је број оних који имају проблема с дрогом и алкохолом у стварности далеко већи, с обзиром на то да се многи не одлучују на то да потраже стручну помоћ.

Старосна граница

Кад је ријеч о поменутим пороцима, посебно забрињава чињеница да је драстично помјерена старосна граница кад млади почњу да пуше, пију и конзумирају дрогу.

Ранија истраживања показала су да шест одсто 15-огодишње дјеце у Српској користи дрогу, да је чак петина први пут конзумирала алкохол у деветој години, док цигарете пуше и осмогодишњаци!

С друге стране, дешавало се да помоћ због дрога траже и дјеца од свега 11 година, док њихови тек годину-двије старији другари због алкохолизма завршавају на испирању желуца!?

Понуђени од родитеља

У институцији Омбудсмана за дјецу РС наглашавају да раширеност конзумирања алкохола међу дјецом и младима у Српској посљедњих десетак година показују забрињавајуће резултате.

- Разне анализе показују да све више расте број дјеце корисника алкохола и дувана. Такође, старосна граница се помијера на све млађу дјецу, док су и алкохол и дуван, а нажалост и опојне дроге, дјеци лако доступни- каже за Српскаинфо омбудсман за дјецу Драгица Радовић.

Поражавајуће је, што је показало и истраживање спроведено међу 689 ученика трећег разреда средње школе, да је чак 25 одсто испитаника први пут понуђено алкохолом од стране родитеља и других одраслих особа.

Сваки пети испитаник је први пут конзумирао алкохол у деветој, а 12 одсто њих у десетој години живота. Након кафића, алкохол најчешће набављају у трговинама, а чак двије трећине анкетираних ученика, иако су малољетни, нису имали  проблема да га купе.

До забрињавајућих резултата дошло је и Европско истраживање о алкохолу и опојним дрогама у школама, које је спроведено и у РС, а које је показало да чак 42 одсто родитеља одобрава дјеци конзумирање алкохола. Тако, трећина њих најчешће пије на породичним окупљањима, а једна четвртина малољетника каже да пије код куће.

Дисфункционалне породице

Радовићева каже да је конзумирање алкохола, дувана и опојних дрога код дјеце проблем у чије рјешавање треба да буду укључени сви сегменти друштва, али да су родитељи и породица на првом мјесту.

- Истраживања показују да је у високом проценту регистрованих одраслих зависника присутна дисфункционалност породичних односа, што отвара питање утицаја понашања родитеља и свеукупних породичних односа на дјецу и њихово одрастање. Васпитно-образовне установе и шира јавност могу организовати веома квалитетне програме едукације о овом проблему, али без позитивне породичне подлоге и пуне подршке родитеља, успјех се не може очекивати. Евидентно је да се само правним оквиром и интервентим мјерама не могу постићи квалитетни резултати. Потребно је појачати примарну превенцију кроз широку едукацију цјелокупне јавности о штетности алкохола, дувана и опојних дрога, те афирмисати здраве стилове живота. Евидентно је да све досадашње мјере и активности нису имале ефекта- истиче Радовићева.

Доказивање пред вршњацима

Љекари упозоравају да су млади људи, који почну да користе алкохол и психоактивне супстанце у раном узрасту, у ризику да постану хронични зависници.

- Млада особа своја прва искуства с дрогама или алкохолом стиче најчешће у друштву својих вршњака. Без довољно развијеног самопоуздања, снажно жели да се осјети прихваћеном међу вршњацима. Лако прихвата митове који су уобичајени међу младима – „сви то раде, није ништа страшно“. У сљедећој фази млада особа учи да користи дроге и открива да помоћу њих може мијењати своје расположење. Користи их повремено, обично само викендом и искључиво у друштву које јој даје осјећај сигурности- кажу у Служби за социјалну медицину у ИЈЗ РС, нагласивши да се у овој фази обично користе алкохол, цигарете, марихуана, лијекови за смирење.

Током ове фазе још се не размишља о посљедицама, али се повремено јавља осјећај кривице јер се зна да се чини нешто недопуштено.

- У сљедећој фази долази до редовне употребе дрога, при чему се развија лични однос према њима. Коришћење дрога се више не везује само за групу, већ за одређене ситуације, када млада особа жели да се „опусти“. Дрога се користи викендом, а понекад и радним данима. Познато је да особе с неуротичним тегобама прихватају дрогу како би сузбиле анксиозност, стрепњу и вишак емоционалне тензије. Радозналост као покретачка снага је једна од општељудских особина која помаже процесу учења и стицања нових искустава. У једном броју радозналост и жеља да се буде у тренду уводе у наркоманску зависност и здраве, претходно неупадљиве адолесценте- објашњавају у ИЈЗ.