Ове године је значајно порастао број младих који желе да раде сезонске послове у Српској, па се тако чак удвостручио број ђака и студената који желе да зараде џепарац слажући робу, продајући сладолед и слично.

За разлику од претходних неколико година, када нису могли наћи младе који ће радити на таквим пословима, послодавци сада имају и вишак пријава, па понекад не могу примити све заинтересоване.

Да је тако, потврђује за “Независне новине” и Саша Тривић, предсједник Удружења уније послодаваца Српске и власник “Крајина класа”, који каже да је повећан број младих који желе да раде, како током распуста, тако и током цијеле године.

– До прије три године нисте могли наћи довољно оних који су заинтересовани, али три године наше кампање и едукације довеле су до великог броја захтјева младих који желе да раде. Ми смо више него изненађени и можемо рећи да се већ такмиче између себе ко ће наћи бољи посао, што је заиста позитивна промјена – рекао је Тривић и додао да је сада бар дупло више њих који желе да раде него што је то био случај ранијих година.

Како каже, прије су имали проблем да их нађу, а данас се тражи веза за сезонски посао преко љета.

– Сад их има много више него што је отворених мјеста. Они не раде тешке послове, већ перу суђе, продаје сладолед, хљеб и слично –  истиче Тривић.

Александра Марковић, портпарол “Тропик центра”, каже да је ове године, у односу на претходну, и у њиховој компанији забиљежена већа заинтересованост за сезонски рад.

– Највише интересовања за сезонски посао исказују ученици који су завршили трећи разред средње школе, затим они који су матурирали, а након њих и студенти. Најчешћи разлог због којег се пријављују за сезонски посао јесте могућност зараде џепарца у току распуста или у периоду између испитних рокова – казала је Марковићева за “Независне”. 

Према њеним ријечима, у њиховим маркетима сезонски радници су запослени као трговци, те истиче да су ове године примили више од 200 сезонаца.

Иво Туркеш, директор Омладинске задруге КАБ из Бањалуке, за “Независне” каже да и на њихова врата све чешће покуцају млади који тражи посао.

– И код нас је примјетно повећано интересовање младих који желе да раде. Већина њих долази са родитељима и понекад то није баш добровољно, али ми враћамо млађе од 16 година. Јест да су то помоћни послови, али су озбиљни послови – казао је Туркеш и додао да, иако родитељи инсистирају да они нешто старији раде, ипак мисли да многи од њих неће имати добра искуства, јер нису спремни за све то.

Појашњава да млади најчешће слажу робу у бутицима, док у већим угоститељским објектима перу суђе и слично.

– Рецимо, кад слажу робу, мјесечно раде неких 50 сати, односно кад има потребе – закључио је Туркеш.