Све је више насиља међу основцима и средњошколцима у Републици Српској.

У прилог томе говоре подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске, према којима је у току школске 2021/2022. године у школама у Републици Српској, евидентирано 35 случајева вршњачког насиља, што је више у односу на школску 2020/2021, када су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске забиљежили 29 случајева малољетничке делинквенције.

Поједини случајеви пријављени су тужилаштву, а због почињених кривичних дјела покренути су и прекршајни поступци.

- Полицијски службеници надлежним тужилаштвима поднијели су 14 извјештаја о почињеним кривичним дјелима, шест извјештаја о предузетим мјерама и радњама, у 12 случајева је покренут прекршајни поступак, док је у три случаја покренут поступак унутар школе - речено је за "Независне новине" из МУП-а Српске.

У току недавно завршене школске године, вршњачко насиље починило је 57 малољетника, од којих су 51 мушког и шест женског пола. Оно што посебно забрињава јесте податак да је број малољетних делинквената међу основцима и средњошколцима скоро идентичан.

- Међу малољетним починиоцима, 26 су ученици основне и 31 средње школе - саопштено је из МУП-а Републике Српске.

Социолог Владимир Васић за "Независне новине" поручује да је малољетничка делинквенција типична за неуређена друштва.

- То је упаљен аларм да у овом друштву једноставно нешто није у реду. Дјеца само тиме показују да нешто није добро у породици или социјалној средини. Ови подаци су у стварности и гори, јер имамо дјеце која никоме не говоре да су била жртве вршњачког насиља. Као продукт свега тога, нажалост, имамо честа самоубиства међу малољетницима или посезање за психоактивним супстанцама - истиче Васић.

Он сматра да је систем вриједности урушен и да то директно утиче на појаву вршњачког насиља међу школарцима.

- Музика, филм, пласирање других ствари, промовише искривљене вриједности, прије свих насиље. Ти неки, условно речено, лоши момци, приказују се као добри и хероји. Морамо дјеци да нађемо алтернативу за улицу, да нађемо алтернативу за коцкарницу, за друштвене мреже итд. Дијете је само ту колатерална штета читавог овог система, а највећи терет, поред породице, носи школа - каже Васић, који подсјећа да се управо из школских клупа развија идентитет дјеце, што се одражава на њихово одрастање.

Психолог Александар Милић у разговору за "Независне новине" истиче да су у овом случају заказали сви, од школе до родитеља.

- И школе су затајиле, оне само евидентирају, па позову родитеље. Тамо су педагог, психолог и наставници. А ако је епилог да само буду кажњена дјеца, онда се појачава отпор међу дјецом да се то ријеши. Ми имамо погрешан приступ, уочавамо проблем и онда тражимо од родитеља да то ријеше, а то у ствари школе треба да ријеше. Јер има и случајева психичког злостављања у школама - јасан је Милић.

Наводи да се, у складу са узрастом, шири поглед на свијет и однос према другима.

- Код дјеце се лако ствара та социјална нетрпељивост према вршњацима. Очито да нема довољно активности у школама, а питам - па гдје би требало да буде, ако не тамо? Не можемо дјеци само изрицати дисциплинске мјере, па није то суд - категоричан је Милић.

Из Министарства просвјете и културе Републике Српске поручују да ће у наредном периоду предузети додатне активности на јачању васпитне улоге школе како би појаве насиља смањили на минимум те ојачали превентивно дјеловање.

Аутор: Радош Крстојевић