Обиљежавање 100 година од оснивања болнице у Касиндолу велики је догађај за здравство Републике Српске и све здравствене раднике који су генерацијски радили у овој болници, а ово је прилика да им се захвалим на свему што су радили и што за раде, рекао је министар здравља и социјалне заштите  Републике Српске Ален Шеранић на Свечаној академији поводом јубилеја оснивања болнице у Касиндолу.

- Наша дужност је да унапређујемо, да грађанима понудимо још бољу  и квалитетнију здравствену заштиту и на томе ћемо свакако са менаџментом Болнице „Србија“ у континутету да радимо – рекао је Шеранић.

Др Славко Ждрале, оснивач и директор Клиничког центра Српско Сарајево од 1992. до 2006. године, истакао је да посебно жели да се осврне на посљедњих 30 година и вријеме у којем је изникла Болница „Србија“.

- Посебна признања треба одати здравственим радницима који су, у ратном периоду, својим патриотским односом, етиком, трудом и ентузијазмом допринијели да данас постоји „Болница Србија“ – истакао је Ждрале.

Он је рекао да су ниво који се данас пружа пацијентима у модерној згради ове болнице са модерном медицинском опремом заслужили грађани Источног Сарајева и читаве Сарајевско-романијске регије.

Болница у Касиндолу је кроз богату историју мијењала начине организације рада, али је увијек била посвећена заштити здравља становника овог краја.

 Одлука о градњи болнице у Касиндолу донесена је 1914. године, а почела је са радом након Првог свјетског рата као опоравилиште. Пријемом првих пацијената, њих десетак из Сарајева, 12. августа 1921. године званично је отворено ово опоравилиште, које је својим радом стекло добру репутацију не само у БиХ него и на простору бивше Југославије, те су га на основу те спознаје често посјећивали љекари из Југославије и иностранства.

Првог новембра 1938. године опоравилиште је проглашено санаторијумом. За вријеме Другог свјетског рата прекинут је рад санаторијума, али је већ по завршетку 1945. године почео са радом из почетка. Организованим приступом друштва, праћењем свих збивања у здравству, постигнут је завидан ниво у погледу дијагностике, терапије, његе болесника и рехабилитације.

У периоду од 1983. године до 1988. године започета је адаптација болничког простора за интерно одјељење и формирана је модерна интензивна њега.

Пријемом првих рањеника 3. априла 1992. године у болницу, као и болесника који на другом мјесту нису могли добити здравствену услугу, назире се трансформација болнице у установу која би имала садржај опште болнице.

Влада Републике Српске 25. новембра 1993. године доноси одлуку о оснивању Клиничког центра медицинског факултета Сарајево у чији састав улази и Општа болница Касиндо.

Потписивањем Дејтонског мировног споразума дошло је до подјеле територија на Сарајевској регији и самим тим и гашења здравствених установа примарног и секундарног нивоа и то домова здравља, Болнице Жица, Болнице др Енест Грин и Института за физијатрију и рехабилитацију Илиџа. Један дио опреме, као и особља прихваћен је у Болницу Касиндо. Болници Касиндо се 2006. године придружује и Војна болница са Сокоца.

Године 2001. донесена је одлука о плану мреже здравствених установа и новој организацији Клиничког центра. Општа болница Касиндо добија нову организациону форму под називом Клинике и болничке службе у Касиндолу.

У Источном Сарајеву је 7. јула 2017. године потписан уговор и положен камен темељац за изградњу нове болнице у Источном Сарајеву. У марту 2019. године први пацијенти смјештени су у нови објекат ЈЗУ Болнице „Србија“ Источно Сарајево.

Болница је успјешно одолијевала изазовима у ратним, као и мирнодобским раздобљима.