Рођен је у Прњавору у Републици Српској, његов је отац отишао да ради у Аустрији, а касније му се придружује и супруга са двојицом синова, тј. Гојком и његовим братом.

– Први сам свештеник у породици, али сам растао и васпитаван сам у духу православља, а највећи утицај на мене је оставила моја прабака. Прво сам уписао Богословију у Сремским Карловцима, а годину касније ми се придружио и брат. Након Сремских Карловаца, настављам школовање у Фочи, гдје сам био годину, па затим и у Минхену гдје сам дипломирао. У Аустрији сам прво радио као вјероучитељ, а онда сам упознао супругу Милену, која је Врањанка – прича отац Гојко.

Недостајала му топлина Србије

Са супругом Миленом почео је своју свештеничку службу у Аустрији, изродивши четворо дјеце, тројицу синова и једну кћерку.

Иако је све било идеално, ипак га је нешто вукло у Србију, и то на њен крајњи југ.

– Има доста нашег народа у Аустрији, раде људи тамо, али све је заиста другачије, не кажем да је лоше, али мени лично недостајала је топлина коју сада осјећам овдје у Трговишту. Поштујем Аустрију, јер та је држава прихватила многе наше људе, али никада нисам имао осјећај припадности. Обећавао сам себи, ако не успијем раније, онда да ћу посљедњих пет година службовати у Србији или у Републици Српској. А онда се десило то да се отворила могућност да дођем у Епархију врањску и то у Трговиште – каже свештеник.

Прича у шали како су га у овом крају људи прихватили као свог, иако говори ијекавицу. Он додаје да је мирно и мало мјесто попут Трговишта, било управо оно за чим је увијек чезнуо.

“Мале средине годе дјеци”

– Људи су овдје добри, срдачни и простодушни. Систем вриједности који се овдје његује је доста традиционалан. Комунизам је био деценијама присутан овдје, иако је покушао да наметне неке друге вриједности, ипак су људи успјели да сачувају оно што је традиционално, када је у питању породица, црква и уопште начин живота. То се развија из породице, из куће и људи то овдје имају. Мале средине попут Трговишта су веома добре за одрастање дјеце, доста олакшавају родитељима, а годе дјеци – сматра свештеник.

Он каже да су у Трговишту заступљене здраве хришћанске вриједности, људи брину једни о другима, пише Српскаинфо.

“Нисам се покајао”

– Ако ме нема када се најавим да освештам воду, ако мало касним, људи се забрину гдје сам. Срдачност и доброта Пчињана, то је оно што ми је недостајало прије Трговишта. Имамо четворо дјеце, тако да се ни једног тренутка нисам покајао што смо их довели да овдје одрастају – прича отац Гојко, преноси Блиц.

На крају каже и да је срећан и испуњен човјек, јер му дјеца одрастају окружена љубављу у малом Трговишту, а са друге стране код младих људи у овом крају се све више буди свијест о предностима одгајања дјеце у мањој средини и природном окружењу.